Krije se iza nameštaja, a njegov otrov kida krvne sudove: Da li je smrtonosni evropski pauk sve opasniji?

Smeđi mediteranski pauk samotnjak ili Loxosceles rufescens... Foto: Shutterstock/Macronatura.es

Evropa, za razliku od Australije i Južne Amerike, nije kontinent prepun otrovnih, smrtonosnih vrsta životinja. Ipak, vesti o smrti nakon ujeda pauka postaju sve češće – ovog leta u Italiji su dve osobe preminule od posledica otrova smeđeg mediteranskog pauka samotnjaka. Da li to znači da bi trebalo da se zabrinemo i živimo u strahu od smrtonosnih paukova?

- U Sredozemlju postoje samo dve vrste paukova čiji ujed se smatra medicinski zabrinjavajućim – evropska crna udovica (Latrodectus tredecimguttatus) i smeđi mediteranski pauk samotnjak (Loxosceles rufescens). Crna udovica je uvek imala najgoru reputaciju, ali nema dokumentovanih slučajeva smrti nakon ujeda evropske varijante ovog pauka. Osim toga, susreti sa ovom životinjom su retki. Neurotoksični efekat njenog otrova na ljude je dobro poznat – kompleksan koktel molekula, kolektivno nazvanih latroksinima, utiče na nervnu transmisiju, srčani mišić i funkcionisanje mišića, što izaziva sindrom nazvan latrodektizam - napisao je za The Conversation Rik Viser, profesor Univerziteta u Malagi.

Preporučujemo

Pauk samotnjak, dodao je, potpuno je druga priča.

- Iako se nalazi u divljini, danas se praktično može smatrati sinatropskom vrstom, što znači da živi u blizini ljudi, posebno u kućama, garažama i na radnim mestima. Obično pronalazi mračno i prašnjavo mesto iza ili ispod nameštaja, gde dugo može da bude neprimećen. Za razliku od otrova crne udovica, otrov pakova iz porodice sikaride, kojoj pripada smeđi mediteranski pauk samotnjak, ima nekrotičnu akciju, što znači da dovodi do izumiranja tkiva. Od mnogih proteina u ovom otrovu je otkriven i enzim fosfolipaze, koji degradira ćelijske membrane i kida krvne sudove – naveo je Viser i dodao:

- Kombinacija dva efekta izaziva lokalnu reakciju poput oticanja, crvenila i svraba nekoliko nedelja. U malom procentu slučajeva, centralna oblast mesta ujeda postaje nekrotična rana, tkivo umire i otpada. Ovaj set simptoma obično nema velike posledice osim ako ugriz nije na licu i sličnim osetljivim delovima. Međutim, u nekim retkim slučajevima nekroza može da zahvati i mišić i dovede do toksičnog šok simptoma, sa grozicom i bolom u mišićima i zglobovima. U veoma retkim slučajevima može da dovede i do smrti.

L. rufescens je vrsta uobičajena u Sredozemlju i živi kraj ljudi hiljadama godina, dodaje.

- Uprkos tome, ujed ove vrste paukova je veoma redak, a relevantnih podataka o njemu je veoma malo. Čak i ako dođe do ozbiljne kliničke slike, pacijent retko kad uspe da vidi, a kamoli uhvati životinju koja ih je ujela, pa dijagnoza ostaje nepotvrđena. Do danas nijedna smrt nije pripisana smeđem mediteranskom pauku samotnjaku u Španiji. Nedavne smrti u Italiji nakon ujeda su i dalje misterija – možda statistička anomalija ili serija lekarskih grešaka. Moguće je da je te osobe ujela američka varijanta Loxosceles, slučajno doneta u Evropu. Strah od paukova pothranjuju horor filmovi i knjige, ali realnost je drugačija i, pogotovo u Evropi, broj smrti zbog ujeda pauka je neznatan. Verovatnoća da će ujed ove vrste da vas pošalje u bolnicu nije mnogo drugačija od verovatnoće da vas udari grom – zaključio je Rik Viser.

(Telegraf Nauka/The Conversation)