Naučnici su upravo objavili katastrofalnu vest

Foto-ilustracija: Shutterstock

Ljudske aktivnosti nastavljaju da podstiču ono što humanitarna organizacija za zaštitu prirode World wide fund for nature naziva "katastrofalnim“ gubitkom vrsta.

Od slonova u tropskim šumama do kornjača, jastrebova kod Velikog koralnog grebena, populacija naglo opada, prema pregledu svetske divlje životinje.

Preporučujemo

Izveštaj o živoj planeti, sveobuhvatan pregled stanja u svetu prirode, otkriva da se globalna populacija divljih životinja smanjila u proseku za 73% u poslednjih 50 godina.

Gubitak divljih prostora "dovodi mnoge ekosisteme na ivicu", rekla je šefica WWF u Velikoj Britaniji Tanja Stil, a mnoga staništa, od Amazona do koralnih grebena, bila su "na ivici veoma opasnih prelomnih tačaka".

Izveštaj je zasnovan na Indeksu žive planete koji broji više od 5.000 ptica, sisara, vodozemaca, gmizavaca i riba tokom pet decenija.

Među mnogim snimcima gubitka divljih životinja izazvanih ljudima, otkriva se da je 60% svetskih pink delfina reke Amazon zbrisano zagađenjem i drugim pretnjama, uključujući rudarstvo i građanske nemire. Takođe je uhvatio znake nade za uspeh u očuvanju.

Podpopulacija planinskih gorila u planinama Virunga u istočnoj Africi povećavala se za oko 3% godišnje između 2010. i 2016. godine, na primer.

Ali WWF je rekao da ovi "izolovani uspesi nisu dovoljni, u pozadini široko rasprostranjenog uništavanja staništa".

Tom Oliver, profesor ekologije na Univerzitetu u Redingu, koji nije povezan sa izveštajem, rekao je kada su ove informacije kombinovane sa drugim skupovima podataka, opadanjem insekata, na primer, „možemo da sastavimo čvrstu – i zabrinjavajuću – sliku globalnog kolapsa biodiverziteta”.

Izveštaj je otkrio da su degradacija i gubitak staništa najveća pretnja divljim životinjama, praćena prekomernom eksploatacijom, invazivnim vrstama, bolestima, klimatskim promenama i zagađenjem.

Glavni autor i glavni naučni savetnik WWF-a Majk Baret je rekao da ljudskim delovanjem, "posebno načinom na koji proizvodimo i konzumiramo hranu, sve više gubimo prirodno stanište“.

Izveštaj takođe upozorava da gubitak prirode i klimatske promene brzo guraju svet ka nepovratnim prekretnicama, uključujući potencijalno „urušavanje“ amazonske prašume, pri čemu više ne može da blokira ugljenik koji zagreva planetu i da ublaži uticaje klimatskih promena.

"Molim vas, nemojte samo biti tužni zbog gubitka prirode“, rekao je Baret. "Imajte na umu da je ovo sada fundamentalna pretnja čovečanstvu i da zaista moramo nešto da uradimo sada".

Valentina Markoni, iz Zoološkog društva londonskog Instituta za zoologiju, rekla je za Bi-Bi-Si njuz da je svet prirode u „neizvesnom položaju“, ali uz hitnu, kolektivnu akciju svetskih lidera „još uvek imamo šansu da ovo preokrenemo“.

Foto: Pixabay/mevaughan

Ovaj alarmantni poziv za divlje životinje na planeti dolazi dok se svetski lideri pripremaju da se okupe na Konferenciji Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u Kolumbiji, kako bi razgovarali o tome kako obnoviti prirodu.

Skoro 200 zemalja se obavezalo na značajan sporazum UN iz 2022. godine o borbi protiv gubitka prirode, uključujući odvajanje 30% planete za prirodu do 2030. godine.

Velika Britanija je potpisala obećanje, a ministar spoljnih poslova je najavio da će klimatsko pitanje i opadanje prirode biti "centralni" za politiku vlade.

Stil je rekla da je izveštaj „neverovatan poziv za buđenje“.

"Zdravi ekosistemi podupiru naše zdravlje, prosperitet i blagostanje“, rekla je za BBC Nevs. "Ne mislimo da ovo leži na ramenima prosečnog građanina – to je odgovornost biznisa i vlade. Moramo da čuvamo našu zemlju i naša najdragocenija divlja mesta za buduće generacije".

(Telegraf.rs / BBC)