Drevna šuma pronađena na ostrvu gde hiljadama godina ne raste drveće: Misterija momentalno postala još veća

Foto: Shutterstock

Na vetrovitim Folklandskim ostrvima u južnom Atlantskom okeanu desetinama hiljada godina nije raslo drveće već samo žbunje i druga niska ležeća vegetacija!

Zbog toga je nedavno otkriće drveta skoro šest metara ispod zemlje privuklo pažnju istraživača. Zoi Tomas, profesorka fizičke geografije na Univerzitetu Sautempton, dobila je poruku od prijatelja tokom terenskog rada 2020. godine da su stabla drveća otkopana iz sloja treseta na gradilištu u blizini glavnog grada Stenlija.

Preporučujemo

- Mislili smo da je to zaista čudno jer svi znaju da na Folklandima ne raste drveće. Vrlo je vetrovito i neplodno - rekla je Tomas koja je vodeći autor nedavne studije o Folklandima.

Malvinska ili Folklandska ostrva su prekomorska teritorija pod britanskom vlašću oko koje su Velika Britanija i Argentina vodile kratak rat 1982. godine. Britanija je dobila rat, međutim, Argentina nastavlja da polaže pravo na ostrva.

Tomas i kolege su otišli ​​na lokaciju i naišli na velike i neverovatno očuvane komade drveta, međutim, poznavajući istoriju Folklanda, istraživači su znali da ostaci ne mogu biti iz modernog doba.

- Prisustvo fosila drveća sugeriše da je ostrvo nekada bilo dom umerene prašume što je dramatično drugačiji ekosistem od trenutnog okruženja ostrva - objavili su Tomas i njeni saradnici ranije ovog meseca u časopisu Antarctic Science. Priča o ovoj skrivenoj šumi, međutim, seže i dalje u prošlost nego što su istraživači u početku mislili.

Analizirajući drevnu šumu

Pokazalo se da su ostaci drveta prestari za radiokarbonsko datiranje koje može odrediti starost organske materije do 50.000 godina. Međunarodni tim naučnika tražio je odgovore na mikroskopski polen i spore pronađene u tresetu. Fosilizovani polen ukazuje na određeni raspon geološkog vremena, tako da njegovo prisustvo može pomoći u određivanju starosti fosilnog nalazišta, rekao je Majkl Donovan, menadžer paleobotaničke kolekcije u čikaškom Field Museumu.

Istraživači su prevezli ostatke drveta i uzorke slojeva treseta za laboratorijsko testiranje na australijski Univerzitet Novog Južnog Velsa kako bi koristili elektronski mikroskop koji bi mogao da proizvede veoma detaljne slike drveta i njegovog ćelijskog sastava. Tamo su takođe analizirali razne spore zbijene i zapečaćene u istim slojevima treseta kao i drvo. Podaci o polenu naveli su ih da zaključe da su stabla i grane stari između 15 i 30 miliona godina.

Foto: Shutterstock

- Granice starosti za lokaciju istraživanja procenjene su na osnovu starosnih raspona vrsta polena iz patagonskih stena i poređenja sa sličnim starim florama iz južne Patagonije i Antarktika - rekao je Donovan.

Autori studije su takođe mogli da identifikuju koje su vrste drveća i došli do zaključka da su pripadali prašumi sličnoj onoj koja se nalazi u modernoj Patagoniji. To sugeriše da je klima na Folklandskim ostrvima pre mnogo miliona godina biti vlažnija i toplija nego danas.

- Svakako bi bilo hladnije nego u tropskim prašumama kao što je Amazon, ali i dalje bi bilo uslova za bogat i raznolik ekosistem biljnog i životinjskog sveta. Mnoge vrste drveća koje rastu u Patagoniji još nisu evoluirale, ali smo pronašli bliske rođake u uzorcima, uključujući vrste bukve i četinara - rekla je Tomas.

Donovan ukazuje da su Folklandska ostrva trenutno prekrivena travnjacima i da im nedostaju autohtono drveće.

- Fosili u ovoj studiji daju mnogo drugačiju sliku drevnog okruženja i pružaju direktne dokaze o prisustvu hladnih i vlažnih šuma - navodi Donovan.

Zapadni vetrovi promena

Zašto drveće ne raste na Folklandskom arhipelagu ostaje nejasno jer mnoge vrste cvetaju na istoj geografskoj širini u Južnoj Americi.

Tomas i Donovan su rekli da jaki vetrovi sa kojima se nalaze ostrva i kiselo zemljište bogato tresetom mogu biti faktori. Te karakteristične osobine takođe naglašavaju zašto su Folklandska ostrva važna lokacija za proučavanje klimatskih promena na južnoj hemisferi, navodi Tomas, čiji je prvobitni cilj istraživanja bio da razume promene životne sredine na arhipelagu tokom poslednjih 20.000 godina.

- Preovlađujući zapadni vetrovi mogu uticati na antarktički led, atmosfersku cirkulaciju, obrasce padavina... A ostrva su jedno od samo nekoliko kopnenih masa na njihovom putu - dodala je Tomas.

Shvatanje kako su vetrovi ojačali ili oslabili u prošlosti moglo bi pomoći u predviđanju budućih klimatskih promena. Međutim, malo je verovatno da će se ostrva uskoro vratiti u šumski pejzaž, navodi Tomas.

- Trenutne projekcije sugerišu da će region postati topliji, ali i suvlji, a to dovodi do zabrinutosti zbog rizika od erozije tresetišta koja su osetljiva na klimatske promene - rekla je Tomas.

(Telegraf.rs/CNN)