Ogromno klizište izazvalo megacunami od 200 metara i vibriranje Zemlje tokom devet dana

Niko nije bio povređen klizištem ili cunamijem, ali je talas visok 200 metara uništio infrastrukturu vrednu oko 200.000 dolara u nenaseljenoj istraživačkoj stanici na ostrvu Ela, piše Daily Mail.

Štaviše, to se desilo blizu rute kojom obično plove kruzeri. Da je neki tada bio tamo, moglo je doći do tragedije.

Preporučujemo

Dosad niko nije znao šta je u septembru 2023. izazvalo misterioznu seizmičku aktivnost koja je trajala duže od nedelju dana. Međunarodni tim naučnika ju je povezao sa klizištem.

650-foot tsunami in Greenland fjord made waves that lasted 9 days, scientists find https://t.co/qdkPv7LztE

— Dan Garrett (@DanGarrett97) September 13, 2024

Kristijan Svenevig iz Geološkog zavoda Danske i Grenlanda i kolege sad veruju da su klimatske promene stvorile uslove za klizište topeći glečer u osnovi planine i destabilizujući dovoljno leda i stena da se napuni 10.000 olimpijskih bazena.

Dok rastuće globalne temperature nastavljaju da tope Zemljine polarne regione, destruktivna klizišta poput ovog mogla bi se dešavati češće.

Kad su mreže za seizmički monitoring prvi put detektovale gorepomenutu aktivnost, naučnici su bili zbunjeni zbog dva razloga.

Prvo, signal je bio mnogo rašireniji nego tipične zbijene crte koje seizmograf prikazuje prilikom zemljotresa. Drugo, ostao je snažan tokom devet uzastopnih dana. Seizmički talasi obično opadaju mnogo brže – prosečan zemljotres traje nekoliko sekundi ili minuta.

Diskusije na internetu su konačno otkrile izveštaje o velikom klizištu od 16. septembra 2023. na planini iznad udaljenog fjorda na istoku Grenlanda.

Da bi ustanovili da li je to klizište povezano sa misterioznim podrhtavanjem, istraživači su digitalno rekonstruisali klizište i posledične potrese. To su uradili putem kombinacije seizmičkih beleški širom sveta, terenskih merenja, satelitskih snimaka i kompjuterskih simulacija.

Takođe su upotrebili superkompjutere za simulaciju megacunamija visokog 200 metara koji je izazvalo 25 miliona kubnih metara stena i leda survanih u fjord. Talasi su se valjali napred-nazad unutar fjorda, što je izazvalo devetodnevni period seizmičke aktivnosti koja je prošle godine potresala Zemlju.

Sve u svemu, istraživači iz brojnih zemalja su obavili mnogo geofizičkih opservacija i numeričkog modeliranja da bi dobili potpunu sliku tog događaja. Nalazi pokazuju složene, višestepene opasnosti od klimatskih promena u Zemljinim polarnim regionima.

„Klimatske promene menjaju ono što je uobičajeno na Zemlji i mogu pokrenuti neobične događaje“, kaže Alis Gabrijel sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu.

Srećom, nije bilo ljudi u blizini kad su se ogromno klizište i posledični cunami desili. Međutim, ovaj incident ističe važnost nadgledanja polarnih regiona dok se klimatske promene ubrzavaju.

(Telegraf Nauka/Daily Mail)