Ljudi će zauzeti 57% staništa divljih životinja do 2070.

Foto: Shutterstock/Bertrand+Godfroid

Tokom narednih 50 godina, ljudi će ući dalje u staništa divljih životinja na više od polovine kopna naše planete, ugrožavajući biodiverzitet i povećavajući šanse buduće pandemije, piše Guardian.

Ljudi su već transformisali ili okupirali 70-75% kopna na Zemlji. Istraživači očekuju da će se preklapanje populacija ljudi i divljih životinja povećati širom 57% kopna do 2070, usled rasta ljudske populacije.

Preporučujemo

„Postoje mesta poput šuma gde praktično nema ljudi i gde ćemo početi da viđamo više ljudskog prisustva i aktivnosti, kao i interakcija sa divljim živim svetom“, kaže profesor Nil Karter sa Mičigenskog univerziteta.

„Ljudi pojačavaju pritisak i negativan uticaj na…vrste, što vidimo već godinama. To je deo uzroka gubitka biodiverziteta“.

Dok ljudi i životinje dele sve pretrpanije oblasti, to povećano preklapanje bi moglo dovesti do veće mogućnosti za prenos bolesti, gubitak biodiverziteta, ubijanje životinja i divlje životinje koje jedu stoku i useve.

Gubitak biodiverziteta je glavni pokretač izbijanja zaraznih bolesti. Oko 75% novih bolesti kod ljudi je zoonotično, što znači da se mogu preneti sa životinja na ljude, i mnoge bolesti koje zabrinjavaju globalne zdravstvene institucije – uključujući kovid-19, majmunske boginje, ptičji grip i svinjski grip – verovatno su došle od divljih životinja.

Znanje gde će se ljudi i divlje životinje preklapati je ključ za prevenciju „ubrzanog prelivanja virusa od divljih životinja“. Ogromna većina – do 75% – novih zaraznih bolesti (koje mogu dovesti do epidemije i pandemije) dolazi od životinja, od kojih većina dolazi od divljih životinja. Rizik ne predstavljaju same divlje životinje, već naše ponašanje i specifičan kontakt s njima.

Radi predviđanja budećeg preklapanja ljudi i divljih životinja, istraživači su uporedili procene o tome gde će ljudi verovatno naseliti kopno sa oblastima distribucije više od 22.000 vrsta.

Ekspanzija preklapanja ljudi i životinja biće najveća u regionima gde je gustina ljudske populacije već visoka, kao što su Indija i Kina. Poljoprivredne i šumske oblasti u Africi i Južnoj Americi će takođe doživeti znatna povećanja tog preklapanja.

Međutim, očekuje se da će u nekim regionima doći do smanjenja preklapanja ljudi i divljih životinja, uključujući više od 20% kopna u Evropi.

Ovo istraživanje može pomoći kreatorima politike „da izbegnu konflikte ljudi i divljih životinja i više se fokusiraju na očuvanje bogatstva vrsta“.

Data je široka slika onoga što se dešava i što se može promeniti, ali je potrebno dalje istraživanje o tome sa kojim vrstama i kako ćemo stupiti u interakciju i kakve posledice će to imati.

(Telegraf Nauka/Guardian)