Vreme čitanja: oko 2 min.
Nova studija baca svetlo na jednog od najranijih predaka života
Vreme čitanja: oko 2 min.
Međunarodni tim istraživača bacio je svetlo na Zemljin najraniji ekosistem, pokazujući da se u roku od nekoliko stotina miliona godina planetarne formacije život na Zemlji već razvijao.
Sve što je danas živo potiče iz jednog zajedničkog pretka ponatog po nazivu poslednji univerzalni zajednički predak (LUCA).
Pretpostavlja se da je to zajednički predak iz kog je potekao sav moderni ćelijski život, od jednoćelijskih organizama kao što su bakterije do džinovskih sekvoja, kao i nas ljudi, piše UCL.
LUCA predstavlja koren drveta života pre razgranavanja u grupe priznate danas – bakterije, arheje i eukarije.
Moderni život je evoluirao iz tog pretka iz različitih izvora: iste aminokiseline koje grade proteine u svim ćelijskim organizmima, zajednička energetska valuta (ATP), prisustvo ćelijske mašinerije poput ribozoma i drugih u vezi sa kreiranjem proteina iz informacija smeštenih u DNK, pa čak i činjenica da sav ćelijski život koristi samu DNK za skladištenje informacija.
Istraživači sa Bristolskog univerziteta i Londonskog univerzitetskog koledža uporedili su sve gene u genomima živih vrsta, brojeći mutacije koje su se desile u njihovim sekvencama tokom vremena otkad im je LUCA bio zajednički predak.
Vreme odvajanja nekih vrsta je poznato iz fosilnih svedočanstava i istraživači su upotrebili genetski ekvivalent poznate formule koja se koristi za računanje brzine u fizici kako bi izračunali kad je LUCA postojao, a dobijeni odgovor je – pre 4,2 milijarde godina, oko četiri stotine miliona godina nakon formiranja Zemlje i našeg solarnog sistema.
Činjenica da je ovaj zajednički predak života živeo tako rano je prilično iznenađujuća i ukazuje na mnogo raniji početak samog života. To protivreči uveliko prihvaćenom shvatanju među naučnicima da su udari meteorita činili našu planetu sterilnom tokom prvih petsto miliona godina njenog postojanja.
Istraživači su zatim otkrivali biologiju zajedničkog pretka modelirajući fiziološke karakteristike živih vrsta unazad kroz genealogiju života do zajedničkog pretka.
Istraživanje je pokazalo da je LUCA bio kompleksan organizam, ne mnogo drugačiji od modernih prokariota, ali je zanimljivo da je posedovao rani imunosistem, što znači da je čak pre 4,2 milijarde godina naš predak učestovao u trci u naoružavanju sa virusima.
LUCA je iskorišćavao i menjao svoju životnu sredinu, ali je malo verovatno da je živeo sam. Njegove otpadne materije bi bile hrana drugim mikrobima, kao što su metanogeni, doprinoseći stvaranju reciklirajućeg ekosistema.
(Telegraf Nauka/UCL)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Liku
Ne znam da li su tu naucbici od tog kuce ali ljude sa ljudskim dnk je stvorio Bog
Podelite komentar
Iznogud
Volim procitati nesto iz nauke,i uvek se slatko nasmejem.Crkva koja prodaje pricu o Bogu prihvata da je od majmuna postao covek,sada ovakve budalastine ....pre ce biti da je sve drugacije,a da smo mi svi samo na btodu ludaka u karantinu,da ne bi razumne ljude sitom vasione zarazili gluposcu,zlom...
Podelite komentar