Kako aplikacija za biljke pomaže u identifikaciji posledica klimatskih promena

Foto: Flora Incognita

Poznato je da biljke reaguju na sezonske promene pupljenjem, listanjem i cvetanjem. Pošto klimatske promene verovatno menjaju ove takozvane fenološke faze u životnim ciklusima biljaka, pristup podacima o fenološkim promenama – sa mnogih različitih lokacija i kod različitih biljaka – može se upotrebiti za izvlačenje zaključaka o stvarnim efektima klimatskih promena.

Međutim, izvođenje takve analize zahteva ogromnu količinu podataka koja je nezamisliva bez pomoći građana, piše EurekAlert.

Preporučujemo

Mobilne aplikacije kao Flora Incognita mogle bi biti od pomoći. Ova aplikacija omogućava korisnicima da identifikuju nepoznate divlje biljke u roku od nekoliko sekundi. Kad se neka biljka uslika putem aplikacije, snimak je označen tačnom lokacijom i vremenom. Dosad je sakupljeno više miliona takvih opservacija.

Iako satelitski podaci takođe beleže fenologiju čitavih ekosistema odozgo, ne daju informacije o procesima koji se dešavaju na tlu.

Sinhronizovana reakcija biljaka

Istraživači su razvili algoritam koji radi sa skoro 10 miliona opservacija u pogledu gotovo 3.000 vrsta biljaka identifikovanih između 2018. i 2021. u Nemačkoj putem aplikacije Flora Incognita.

Podaci pokazuju da svaka pojedinačna biljka ima sopstveni ciklus kad je reč o početku cvetanja ili rasta. Osim toga, naučnici su pokazali da grupno ponašanje nastaje iz ponašanja individua. Na osnovu toga su izveli ekološke obrasce i ispitali kako se menjaju sa sezonama. Na primer, ekosistemi pored reka se razlikuju od onih u planinama, gde fenološki događaji počinju kasnije.

Algoritam takođe uzima u obzir opservacione tendencije korisnika aplikacije, čije sakupljanje podataka je daleko od sistematičnog. Na primer, korisnici više snimaju vikendom i u gusto naseljenim oblastima. Metod automatski izoluje te efekte iz ekoloških obrazaca.

Manje opservacija ne mora nužno značiti da ne možemo zabeležiti sinhronizaciju, kažu istraživači. Naravno, ima vrlo malo opservacija usred zime, ali takođe ima vrlo malo biljaka koje se tada mogu osmatrati.

Poznato je da klimatske promene uzrokuju sezonske promene – na primer, proleće dolazi sve ranije i ranije. Kako to utiče na vezu između biljaka i insekata oprašivača, a tako možda i na prehrambenu sigurnost, još je predmet istraživanja. Novi algoritam se sad može upotrebiti za bolju analizu efekata ovih promena na svet biljaka.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)