Vreme čitanja: oko 1 min.
Najveći pronađeni genom – 160 milijardi baznih parova – pripada ovoj neobičnoj maloj biljci
Vreme čitanja: oko 1 min.
Mala, skromna biljka slična paprati ima nešto ogromno u sebi – najveći otkriveni genom, više od 50 puta veći od ljudskog.
Tmesipteris oblanceolata sadrži zapanjujućih 160 milijardi baznih parova, jedinica koje čine lanac DNK. To je 11 milijardi više od ranijeg rekordera, cvetnice Paris japonica, i 30 milijardi više od mramorne plućašice (Protopterus aethiopicus), ribe koja ima najveći životinjski genom.
Svetski genomski šampion je urođenik Nove Kaledonije i susednih arhipelaga u južnom Pacifiku, piše Nature.
Preporučujemo
Kako topljenje ledenih ploča i ispumpavanje podzemnih voda utiču na nivo mora
Genomika otkriva poreklo bubašvabe: Kako je ova ozloglašena napast osvojila svet
Postavlja se pitanje kako ta biljka kontroliše svoj genetski materijal. Samo mali deo DNK je sačinjen od gena koji kodiraju proteine, pa se biolozi pitaju kako ćelijski mehanizam biljke pristupa tim delićima genoma u toj ogromnoj masi DNK.
„To je kao da u biblioteci sa milionima knjiga pokušavate da pronađete nekoliko knjiga sa instrukcijama kako da preživite“.
Takođe je pitanje kako i zašto je neki organizam evoluirao da ima tako mnogo baznih parova. Generalno, više baznih parova znači veću potrebu za mineralima i energijom za duplikaciju genoma sa svakom ćelijskom deobom.
Međutim, ako organizam živi u relativno stabilnom okruženju sa malo konkurencije, džinovski genom možda neće imati veliku cenu. Dakle, možda nije ni štetno ni naročito korisno za sposobnost preživljavanja i razmnožavanja – pa je biljka akumulirala bazne parove tokom vremena.
Najveći genom koji je sekvenciran i sklopljen pripada imeli Viscum album, sa oko 90 milijardi baznih parova. Savremene tehnike možda neće moći da učine isto u slučaju genoma Tmesipteris oblanceolata.
Pronalaženje načina za analizu ogromnih genoma moglo bi dati bitne uvide u uticaj veličine genoma u pogledu mesta gde organizmi mogu da rastu, mogućnosti uspešnog razvoja u svojim životnim sredinama i otpornosti na klimatske promene, nezavisno od njihove specifične DNK sekvence.
Izvanredno je što malena, necvetajuća biljka, na koju većina ljudi ne bi obratila pažnju, može da ponudi tako važne lekcije. Njena lepota je unutra.
(Telegraf Nauka/Nature)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
