Vreme čitanja: oko 1 min.
Otkrivena najdublja plava rupa na svetu, sa mogućim skrivenim pećinama i tunelima
Vreme čitanja: oko 1 min.
Naučnici još nisu stigli do dna plave rupe Tam Ja u zalivu Četumal u Meksiku, a nova merenja sugerišu da je povezana sa lavirintom podvodnih pećina i tunela.
Plava rupa Tam Ja, u zalivu Četumal kod jugoistočne obale poluostrva Jukatan, proteže se barem 420 metara ispod nivoa mora. To je 146 metara dublje nego što su naučnici prvobitno dokumentovali kad su otkrili rupu 2021, i 119 metara dublje od prethodnog rekordera – 301 metar duboke plave rupe Sanša Jongle, poznate kao Zmajeva rupa, u Južnom kineskom moru, piše Live Science.
Tokom ekspedicije od 6. decembra 2023, istraživači su izvršili merenja pomoću sonde CTD, uređaja koji meri provodnost, temperaturu i dubinu. Podaci su pokazali da je Tam Ja „najdublja poznata plava rupa na svetu“, do čijeg dna se još nije stiglo.
Preporučujemo
Najveća ptica na Zemlji takođe ima najveće oči među kopnenim životinjama
Životinje počele da svetle u mraku pre 540 miliona godina: Niko ne zna zašto se to desilo
Sonda je takođe prikazala različite slojeve vode u plavoj rupi, uključujući sloj ispod 400 metara, gde temperatura i salinitet podsećaju na one u Karipskom moru i obližnjim obalskim lagunama. To sugeriše da je Tam Ja možda povezana sa okeanom putem skrivene mreže tunela i pećina.
Plave rupe su vodom ispunjene depresije ili vrtače, u obalskim područjima gde je osnovna stena od rastvorljivog materijala, kao što je krečnjak, mermer ili gips. Nastaju kad voda na površini prodire kroz stenu, rastvarajući minerale i šireći pukotine, što na kraju dovodi do kolapsa stene. Čuveni primeri su Dinova plana rupa na Bahamima, Dahab u Egiptu i Velika plava rupa u Belizeu.
Prvobitna merenja plave rupe Tam Ja izvedena su pomoću zvučnog dubinometra – koji šalje zvučne talase do dna i meri brzinu kojom se vraćaju radi određivanja distance. Međutim, ta tehnika je ograničena u pogledu plavih rupa zbog fluktuacija u gustini vode i nepredvidljivog oblika rupe, koji možda nije potpuno vertikalan.
CTD takođe nije pronašao dno pošto je bio operativan samo do 500 metara dubine. Instrument je spušten do te dubine, ali su kabal možda odnele podvodne struje ili je udario o neki greben, što je onesposobilo dalji rad uređaja.
(Telegraf Nauka/Live Science)
Povezane vesti
Kolosalna pećina u Meksiku nastala pre 15 miliona godina je veća nego što smo mislili
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
