Vreme čitanja: oko 1 min.
Nova vrsta tvrdokrilca umalo pobrkana sa ptičjim izmetom
Vreme čitanja: oko 1 min.
Čupava strižibuba je majstor prerušavanja i izazivanja odvratnosti.
U svetu kišnih šuma Australije, gde ptice love bube, malo veće šanse za preživljavanje imaju oni koji izgledaju opasno ili ostaju sakriveni. Umesto toga, neki biraju da izgledaju toliko gadno da čak ni izgladneli predatori ne dolaze u iskušenje da ih pojedu.
Odličan primer ove taktike je nedavno pronađen u obliku čupave australijske bube koja izgleda kao spoj ptičjeg izmeta i trupla inficiranog gljivicama, piše IFL Science.
Preporučujemo
Tajna najbrže životinje na svetu konačno otkrivena: Evo kako težina i veličina utiču na brzinu
Džinovske sekvoje su sve izraženija odlika pejzaža u Ujedinjenom Kraljevstvu
Čudnu strižibubu su otkrili istraživači sa Kvinslendskog univerziteta tokom ekspedicije u kišnim šumama Gold Kosta. Iako je identifikovana kao nova vrsta, malo je nedostajalo da ostane neregistrovana jer su istraživači nakratko pomislili da se radi o ptičjem izmetu.
„Jednog jutra sam na listu lomandre uočio najneobičniju i najčupaviju strižibubu koju sam ikad video. Dugačka 9,7 milimetara, bila je to crveno-crna lepotica prekrivena dugim belim dlačicama“, kaže Džejms Tvid, doktorand na Kvinslendskom univerzitetu.
Nije mu uspevalo da identifikuje bubu koju je pronašao. Pošto je kontaktirao Australijsku nacionalnu kolekciju insekata u Kanberi, uspeo je da potvrdi da buba predstavlja potpuno novu vrstu koja čak pripada novom rodu – Excastra albopilosa. Excastra (rod) znači „iz kampa“, a albopilosa (vrsta) „bela i čupava“.
Što se neobičnog izgleda tiče, istraživači smatraju da bi to mogao biti primer bejtsovske mimikrije, evolucionog „trika“ bezopasnih vrsta da izgledaju opasnije.
Fine bele dlačice koje prekrivaju bubu možda su se razvile kako bi insekt izgledao kao da je inficiran nekom patogenom gljivicom, čineći ga neprivlačnim za predatorske ptice. Ipak, istraživači bez daljeg izučavanja ne mogu sa sigurnošću reći zašto je ova buba tako čupava.
U prirodi ima mnogo dovitljivih primera bejtsovske mimikrije. Na primer, veliki mišouhi večernjak proizvodi zvuk nalik zujanju stršljena kad sova uđe u njegovu pećinu. Uplašena da će biti ubodena, sova brzo napusti dom šišmiša, nesvesna da je prevarena.
(Telegraf Nauka/IFL Science)
Povezane vesti
Zlatno je, nema oči, a pliva kroz pesak: Fotografisano jedno od najređih stvorenja iz pustinje
Ovim bićima ni poplave ne mogu ništa: Vatreni mravi prave živa plutajuća ostrva i nastavljaju invaziju
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
