Vreme čitanja: oko 2 min.
Ugroženo dve milijarde ljudi!
Vreme čitanja: oko 2 min.
Sleganje zemljišta predstavlja opasnost za četvrtinu stanovništva naše planete, upozorili su geofizičari
Sleganje zemljišta je geološka opasnost koju izaziva naglo ili postepeno sleganje tla zbog uklanjanja podzemnog materijala. Razloga za to ima mnogo, mogu biti prirodni, poput zemljotresa, vulkanske aktivnosti ili zbijanja sedimenata, ili antropogeni, poput rudarenja ili izvlačenja vode. Zbog sleganja zemljišta u velikim urbanim zonama, koje može da izazove rušenje zgrada ili da uništi infrastrukturu, ugroženo je oko 25 odsto svetskog stanovništva ili dve milijarde ljudi, pokazalo je istraživanje tima geofizičara.
U studiji objavljenoj u Geophysical Research Letters naučnici su identifikovali značajnu vezu između izvlačenje vode iz zemlje i sleganja zemljišta, pa navode da je u tim urbanim oblastima najvažnije fokusirati se na menadžment vode kako bi se smanjila ova opasnost, prenosi Phys.org.
Preporučujemo
Šokantno otkriće o crvićima u zabranjenoj zoni Černobilja
Izgleda da neki tropski sisari imaju „lunarnu fobiju“
- Sleganje zemljišta je destruktivan fenomen koji oštećuje infrastrukturu i rezervoare vode, ali i ugrožava ljudske živote. Skok broja stanovnika veliki je deo ovog izvlačenja resursa koji vodi do sleganja zemljišta. Korišćenjem modernih tehnika modeliranja pomoću podataka, predstavili smo prvu globalnu mapu sleganja zemljišta, koja može da se koristi za razvijanje menadžmenta vode i ublažavanje problema – naveli su Cimur Davidzenka i dr Pedžman Tahmasebi, istraživači sa Rudarske škole Kolorada, u SAD.
Oni su koristili postojeće podatke i senzore da treniraju veštačku inteligenciju da predviđa sleganje zemljišta na globalnom nivou i napravili su 46.000 scenarija sleganja tla. Utvrđeno je da je više od 6,3 miliona kilometara kvadratnih površine Zemnlje, ili pet odsto kopna, podložno značajnim i opasnim nivoima sleganja tla. Od te površine, 231.000 kilometara kvadratnih nalazi se u urbanim oblastima sa gustom naseljenošću i u tim visokorizičnim zonama živi oko dve milijarde ljudi.
Imajući u vidu da je izvlačenje podzemnih voda glavni razlog za zabrinutost, Cimur i dr Tahmasebi smatraju da je najvažnije da se smanji korišćenje tih voda.
- Trebalo bi promovisati efikasniju upotrebu vode. Osim toga, trebalo bi investirati u recikliranje vode i tehnologije koje omogućuju pristup vodi bez preterane zavisnosti od podzemnih voda – naveli su Cimur i dr Tahmasebi.
Najveća je pretnja od sleganja zemljišta u delovima Južne Azije, gde je ono veća od 50 milimetara godišnje i gde živi 20 miliona ljudi. Među zemljama u kojima je sleganje takođe veće od 50 milimetara godišnje su Filipini, Iran, Kostarika, Indonezija i Uzbekistan.
(Telegraf Nauka / Phys.org)
Povezane vesti
Nemogući toplotni talasi pogađaju svaki deo sveta: Bez klimatskih promena nijedan od njih ne bi se dogodio
Večite hemikalije nećemo da izbacimo iz podzemnih voda bar 40 godina
Ogromno klizište izazvalo megacunami od 200 metara i vibriranje Zemlje tokom devet dana
Larve mravljeg lava se mogu „praviti mrtve“ duže od sat vremena
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
