Vreme čitanja: oko 2 min.
Rešena misterija „zvezdanih“ dina
Vreme čitanja: oko 2 min.
Naučnici su rešili misteriozno odsustvo zvezdanih dina iz geološke istorije Zemlje.
Studija Aberistvitskog univerziteta, Londonskog univerziteta Birkbek i Londonskog univerzitetskog koledža je ustanovila koliko je bilo potrebno zvezdanoj dini da se formira i ispitala njenu unutrašnju strukturu.
Zvezdane dine su ogromne peščane dine koje svoj naziv duguju kracima koji se šire od centralnog vrha. Ove peščane piramide, koje izgledaju kao zvezde kad se posmatraju odozgo, česte su u savremenim pustinjama, uključujući peščana mora u Africi, Arabiji, Kini i Severnoj Americi, piše Phys.org.
Preporučujemo
Orijentalni kljunorošci imaju sposobnost shvatanja objektne permanencije kao čovekoliki majmuni
„Neverovatna“ ekspedicija otkrila više od 100 novih vrsta i ogromnu planinu u dubokom moru
Istraživanje otkriva da su najstariji delovi baze marokanske dine stari 13.000 godina. Međutim, otkriće da se formirala brzo tokom poslednjih hiljadu godina iznenadilo je naučnike, koji su mislili da su veće dine mnogo starije.
Smatrane najvišim dinama na Zemlji – dina u pustinji Badajn Đažan u Kini dostiže 300 metara visine – zvezdane dine se nalaze i na drugim mestima u solarnom sistemu, na Marsu i na Saturnovom mesecu Titanu.
Iako su danas uobičajene, zvezdane dine skoro nikad nisu pronađene u geološkim svedočanstvima. Njihovo odsustvo zbunjuje naučnike jer su prošle pustinje uobičajen deo Zemljine istorije, sačuvane u stenama duboko ispod površine.
Nova studija je starost temelja zvezdane dine na jugoistoku Maroka, poznate kao Lala Lallia („najviši sveti vrh“), procenila na 13.000 godina. Ta dina se nalazi u oblasti Erg Šebi pustinje Sahare blizu granice sa Alžirom – oblasti poznate iz filmova „Mumija“ i „Sahara“.
Istraživanje pokazuje da je peščana piramida dostigla trenutnih 100 metara visine i 700 metara širine usled brzog rasta tokom poslednjih hiljadu godina dok se polako pomerala na zapad – pomera se po pustinji za oko 50 centimetara godišnje.
Pomoću georadara je osmotrena unutrašnjost zvezdane dine i otkiveno kako se ove ogromne dine formiraju. Revolucionarno istraživanje sugeriše da se zvezdana dina formirala otprilike u vreme događaja mlađeg drijasa, perioda naglog zahlađenja u Zemljinoj istoriji. Takođe pokazuje da je dina prestala da raste tokom 8.000 godina.
Grnčarija pronađena na lokaciji ukazuje na vlažnije uslove koji su stabilizovali dinu pre početka neke velike suše.
Tehnike luminescentnog datiranja su upotrebljene za određivanje kad su poslednji put minerali u pesku bili izloženi Sunčevoj svetlosti radi utvrđivanja njihove starosti. Ista tehnika je korišćena prilikom otkrića najstarije drvene strukture na svetu.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
