Izuzetno crna jajašca pronađena u pacifičkom ambisu predstavljaju novi „crvavi“ svetski rekord
Nešto krajnje izuzetno je izvučeno iz dubine pošto su istraživači nakon pronalaska crnih jajašaca objavili otkriće samostalno živećih pljosnatih crva na dosad najvećoj dubini.
Jajne kapsule ili čaure su pronađene u Kurilsko-kamčatskom rovu na severozapadu Pacifika i predstavljaju prvi put da smo zavirili u rane faze života tih crva u abisalnoj zoni, piše IFL Science.
Preporučujemo
Ovim bićima ni poplave ne mogu ništa: Vatreni mravi prave živa plutajuća ostrva i nastavljaju invaziju
Dijamanti koji izbijaju iz Zemljinog centra otkrivaju izgubljenu istoriju superkontinenata
Jajašca je otkrio dr Jasunori Kano sa Tokijskog univerziteta, koji je daljinjski upravljao podvodnim vozilom , na dubini od 6.200 metara. Nesiguran o čemu se radi, pokazao ih je dr Keičiju Kakuiju sa Univerziteta Hokaido.
„Kad sam ih video, pošto nikad nisam video jajne čaure pljosnatih crva i nisam znao kako izgledaju, pomislio sam da bi to mogli biti protisti“, kaže dr Kakui.
„Pod stereomikroskopom, rasekao sam jedno od njih i nešto nalik mlečnoj tečnosti je iscurilo; nakon uklanjanja te mlečne tvari pipetom, video sam krhka bela tela u ljusci i shvatio da je to čaura platihelminta. Tada nisam znao koliko je to redak pronalazak i nisam mogao da identifikujem kojoj grupi pljosnatih crva pripadaju“.
Tako su jajasti kamenčići izvučeni iz ambisa i odneseni na Univerzitet Hokaido. Istraživači su uspeli da izvade četiri cele kapsule iz stena i pronašli su ostatke pljosnatih crva.
Analizom je otkriveno da se radi o ostacima pljosnatih crva iz podreda maricola u redu tricladida. Ovo je zapanjujuće otkriće jer to znači da pronalazak jajašaca predstavlja rekordnu dubinu za samostalno živeće pljosnate crve i pokazuje da nema mnogo razlike u načinu razvoja pljosnatih crva iz dubokog mora u poređenju sa onima koji žive u plitkim vodama.
Ta sličnost u razvoju sugeriše da su se crvi u prilagođavanju na abisalnu sredinu suočavali prvenstveno sa fiziološkim i/ili ekološkim, a ne sa razvojnim izazovima.
Ovo su prilično velike vesti za nešto što je ličilo na perlice od tapioke, a moglo bi ih biti još! Mnogi drugi uzorci su sakupljeni i proučavanje se nastavlja.
(Telegraf Nauka/IFL Science)
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
