Ovi džinovski crvi toliko su strašni da su ih naučnici nazvali „zveri užasa“: Šok otkriće na Grenlandu

Rekonstrukcija džinovskog crva objavljena u studiji… Ilustracija: Tae-Yoon S. Park et al. „A giant stem-group chaetognath“, Sci. Adv. 10, eadi6678(2024). DOI:10.1126/sciadv.adi6678 Autor: Robert Nicholls/ BobNichollsArt

Fosil nove vrste predatora otkriven je na severu Grenlanda. Ovi džinovski crvi možda su najraniji mesožderi koji su kolonizovali vodu pre više od 518 miliona godina, što otkriva jednu dinastiju predatora za čije postojanje naučnici do sada nisu znali, objavio je Univerzitet u Bristolu.

Nova vrsta, čiji je fosil otkriven, nazvana je Timorebestia, što na latinskom znači „zveri užasa“. Imale su peraja na stranama tela, specifičnu glavu sa dugim antenama, masivne vilične strukture u ustima i mogle su da porastu do 30 centimetara, što ih čini jednom od najvećih životinja koje su plivale u gornjem kambrijumu.

Preporučujemo

Džinovi su bili opasni kao ajkule danas

- I ranije smo znali da su primitivni zglavkari bili dominantni predatori u kambrijumu, poput bizarnih anomalokaridida. Međutim, Timorbestia je daleki, ali istovremeno i bliski rođak trenutno postojećih staklastih crva. Oni su danas mnogo manji okeanski predatori koji se hrane samo sitnim zooplanktonima. Naše istraživanje pokazuje da su ovi drevni okeanski ekosistemi bili prilično složeni s lancem ishrane koji je omogućio postojanje nekoliko tipova predatora. Timorbestia su bili džinovi svog doba i bili su na vrhu lanca ishrane. To ih čini jednakim nekim od današnjih mesoždera u okeanima poput ajkula – rekao je dr Džejkob Vinter, autor studije i profesor Škole za zemaljske nauke Univerziteta u Bristolu.

U fosilizovanom digestivnom traktu ovih „zveri užasa“ istraživači su otkrili ostatke običnog vodenog zglavkara nazvanog Isoxys.

Ilustracija: Tae-Yoon S. Park et al. „A giant stem-group chaetognath“, Sci. Adv. 10, eadi6678(2024). DOI:10.1126/sciadv.adi6678

- Možemo da vidimo da su ovi zglavkari bili hrana mnogim drugim životinjama. Bili su veoma rasprostranjeni u ovom delu Grenlanda. Imali su dugu kičmu sa šiljcima koji bi trebalo da ih štite. Međutim, jasno je da nisu pomagali da izbegnu sudbinu i postanu plen. Timorebestia su se hranili njima u velikim količinama – rekao je Morten Lund Nilsen, učesnik istraživanja i bivši doktorand Univerziteta u Bristolu.

Staklasti crvi su među životinjama čiji su fosili među najstarijim u kambrijumu. Dok se zglavkari pojavljuju u fosilnim tragovima pre od 521 do 529 miliona godina, staklasti crvi su postojali pre najmanje 538 miliona godina.

One of the most interesting aspects of #palaeontology is the naming - meet the ancient creature named Timorebestia, or ‘terror beasts’ #fossil https://t.co/7n6xg74xXX— Fossil Coast Drinks Co. (@FossilCoastCo) January 3, 2024

- I staklasti crvi i primitivniji Timorebestia bili su plivajući predatori. Zato možemo da zaključimo da su dominirali okeanima pre nego što je došlo do uspona zglavkara. Možda su imali pravu dinastiju tokom 10 ili 15 miliona godina pre nego što su ih potisnule uspešnije grupe – rekao je dr Vinter.

Luk Pari sa Oksforda, koji je učestvovao u studiji, dodao je da je otkriće Timorebestia značajno kako bi se shvatilo odakle su ovi predatori sa vilicom.

Bolji uvid u evoluciju

- Danas staklasti crvi imaju zastrašujuće čekinje na spoljnoj strani glave kako bi hvatali plen, dok su Timorebestia imale vilicu unutar glave. To je nešto što danas vidimo kod mikroskopskih crva sa vilicom, ogranizama koji su sa staklastim crvima imali zajedničkog pretka pre više od pola milijarde godina. Timorebestia pokazuju vezu između bliskih organizama koji danas izgledaju potpuno drugačije – rekao je on.

Tae Jun Park, naučnik sa Polarnog istraživačkog instituta Koreje i vođa ekspedicije koja je otkrila fosil, rekao je da ovi ostaci daju bolji uvid u evoluciju staklastih crva.

- Živi staklasti crvi imaju nervni centar na stomaku, koji se naziva ventralni ganglion. To je jedinstveno za ove životinje. Otkrili smo ovo i kod Timorebestia, kao i kod fosila nazvanih Amiskwia. To nam daje veći uvid u evolutivne veze – rekao je on.

Studija je objavljena u žurnalu Science Advances.

(Telegraf Nauka)