Bežeći od suše, ranjive populacije se suočavaju sa opasnošću od poplave

Foto: Pixabay/nike159

U 80% afričkih zemalja, stanovništvo se selilo ka rekama i u gradove tokom ili nakon suše, povećavajući broj ljudi koji žive u oblastima u opasnosti od poplave tokom prethodnih decenija.

Ovaj obrazac naseljavanja će se verovatno intenzivirati u narednim decenijama pošto se očekuje da će klimatske promene izazvati još češće i veće suše, piše EurekAlert.

Preporučujemo

„Dok regionalne klimatske promene, kao i suše i poplave, postaju veći problemi, sve više ljudi će pokušavati da pronađe bezbedno mesto za život. Ljudi će se možda seliti od jednog mesta ugroženog sušom do drugog ili negde gde postoje drugačiji klimatski rizici“, kaže Serena Čeola, hidrolog na Bolonjskom univerzitetu u Italiji.

U Somaliji, na primer, više od 3,8 miliona ljudi je raseljeno delom zbog suše tokom protekle tri godine. Mnoge od tih klimatskih izbeglica su tražile utočište u blizini reka, gde bi poljoprivredna delatnost mogla da se nastavi, ali su velike kiše i poplave zatim raselile više od pola miliona ljudi.

Pre ove nove studije, istraživanje o migracijama izazvanim sušom u Africi fokusiralo se na pojedine zemlje ili određene sušne događaje. Nova studija je prva koja ispituje promene u obrascima ljudskog naseljavanja povezanim sa sušama na kontinentalnom nivou.

„Želimo da čitavo društvo bude svesno koliko ljudi se seli od jedne do druge klimatske pretnje“, kaže Čeola.

Rasplitanje suše

Suše mogu potisnuti ljude bliže rekama kako bi nastavili poljoprivredne delatnosti, a drugi se mogu prilagoditi putem selidbe u gradove, koji nude raznovrsne ekonomske mogućnosti kad suša ograniči poljoprivredu.

Naučnici pretpostavljaju da suša može biti glavni uzrok raseljavanja ljudi, ali mnogi faktori – često neodvojivo povezani sa samom sušom – mogu doprineti raseljavanju. Suša može pogoršati sukobe, političko nasilje i neizvesnost ishrane i zaposlenja, što sve može samo po sebi izazvati masovne migracije.

Istraživači su izabrali usredsređivanje na samu sušu zbog njenog potencijalnog uticaja na mnoge različite faktore. Upotrebili su dva indeksa, EM-DAT i SPEI-12, koji pokazuju socioekonomske i evapotranspiracione efekte suše, kako bi proučili suše u 50 afričkih zemalja u periodu od 1992. do 2013. U analize su uključili godine pre i posle suše da bi ispitali jačinu signala suše i produžene efekte suše na kretanje ljudi.

Da bi utvrdili da li se ljudi sele ka rekama, istraživači su koristili satelitsku detekciju svetlosti tokom noći radi otkrivanja promena u osvetljenosti postojećih naselja ili razvoja novih naselja. Koristili su godišnje državne popise stanovništva kako bi pratili populacije u urbanim centrima.

Gde suša potiskuje ljude?

Studija je otkrila da se ljudi sele ka rekama ili urbanim centrima u oko 80% afričkih zemalja pogođenih sušom. Tokom sušnih godina, oko polovine do tri četvrtine svih proučavanih zemalja doživelo je pomeranje naselja bliže rekama, a jedna trećina do polovine zemalja doživela je rast urbane populacije. Signal urbanog rasta mogao je biti slabiji od migracije ka rekama pošto ljudi mogu da se sele u gradove zbog mnogih razloga.

Tokom proučavanog perioda, 17 zemalja je bilo pogođeno sušom prema oba indeksa. Do 65% tih zemalja je doživelo povećano kretanje ljudi ka rekama tokom sušnih godina kad je godina pre suše uključena u analizu.

Naročito su sve zemlje južne Afrike doživele migraciju ka rekama povezanu sa sušom prema barem jednom indeksu.

Korišćeni metodi istraživanja imaju neka ograničenja. Količina uočenog svetla tokom noći možda ne odražava broj ljudi, a manje koncentracije svetla se možda ne primećuju, što bi moglo izostaviti najsiromašnije grupe.

Ograničeni podaci za mnoge regione i populacije na kontinentu znače da naučnici moraju biti kreativni sa dostupnim izvorima informacija kako bi pripremili ljude i vlade za sadašnje i buduće opasnosti.

„Kreatorima politike su potrebni podaci i detaljne informacije radi implementacije strateškog planiranja, podrške održivom razvoju i povećanja otpornosti ljudi koji žive u ranjivim oblastima. Takođe, ljudi koji žive u tim oblastima treba da budu svesni rizika i da imaju mogućnost da se slobodno presele na bezbednije lokacije“, kaže Čeola.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)