Naučnici možda koriste manjkavu strategiju za predviđanje kako će se vrste suočavati sa klimatskim promenama

Foto: Pixabay/logolepsy11

Dok se svet zagreva i klima menja, život će migrirati, adaptirati se ili izumreti. Decenijama naučnici primenjuju specifičan metod za predviđanje kako će se neka vrsta ponašati tokom ovog perioda velikih promena. Međutim, novo istraživanje kaže da taj metod možda proizvoditi rezultate koji su obmanjujući ili pogrešni.

Istraživači su zaključili da taj metod – poznat kao „prostor umesto vremena“ – nije uspeo tačno da predvidi kako je rasprostranjeno drvo zapadnih Sjedinjenih Američkih Država zvano žuti bor ili ponderosa bor zapravo reagovalo na nekoliko proteklih decenija zagrevanja. To implicira da je metod manjkav i u pogledu drugih vrsta, piše EurekAlert.

Preporučujemo

Naučnici su sakupili i izmerili godove tih borova širom zapadnih SAD, iz vremena čak do 1900, i uporedili stvarni rast drveća sa načinom na koji je ono po modelu trebalo da reaguje na zagrevanje.

„Otkrili smo da metod ‘prostor umesto vremena’ pravi predviđanja koja su pogrešna u pogledu toga da li je reakcija na zagrevanje pozitivna ili negativna“, kaže Margaret Evans sa Univerziteta Arizona. „Ovaj metod kaže da bi žuti borovi trebalo da imaju koristi od zagrevanja, a zapravo pate zbog njega“.

Evo kako „prostor umesto vremena“ funkcioniše: svaka vrsta zauzima svoj poželjni spektar klimatskih okolnosti. Naučnici pretpostavljaju da individue koje rastu na toplijem kraju tog spektra mogu poslužiti kao primer šta bi se moglo desiti populacijama na hladnijim lokacijama u toplijoj budućnosti.

Istraživači su otkrili da žuti borovi rastu bržim tempom na toplijim lokacijama. U skladu sa „prostor umesto vremena“ paradigmom, to sugeriše da, dok se klimat zagreva na hladnom kraju distribucije, situacija treba da postaje bolja.

Međutim, godovi to ne pokazuju. Kad su podaci iz godova upotrebljeni za procenu kako individualno drvo reaguje na promene temperature, otkriveno je da varijabilnost temperature uvek ima negativan uticaj na žute borove.

Ako je godina toplija od proseka, žuti borovi formiraju god manji od proseka, tako da je zagrevanje zapravo loše po njih, i tako je svugde, kaže prof. Evans.

Naučnici misle da se to dešava zato što drveće ne može da se adaptira dovoljno brzo kako bi održalo korak sa brzo promenljivom klimom.

Individualno drvo i svi njegovi godovi su zapis genetike tog određenog drveta izloženog različitim klimatskim uslovima tokom jedne godine naspram sledeće. Međutim, kako neka vrsta reaguje kao celina jeste rezultat sporog toka evolucione adaptacije na prosečne uslove na određenoj lokaciji, koji su različiti na drugoj lokaciji.

Poput evolucije, migracija bolje prilagođenog drveća sa promenljivim temperaturama mogla bi spasiti vrste, ali se klimatske promene dešavaju previše brzo.

Osim temperature, istraživana je reakcija drveća na padavine. Potvrđeno je da je više vode uvek bolje – bilo iz vremenske, bilo iz prostorne perspektive.

„Prostorno bazirana predviđanja su zaista opasna, pošto prostorni obrasci reflektuju jednu krajnju tačku nakon dugog vremena kad vrste imaju šansu da evoluiraju i rašire se, i na kraju se rasporede u prostoru“, kaže Evans.

Međutim, klimatske promene ne funkcionišu na taj način. Nažalost, drveće se nalazi u situaciji kad se promene dešavaju brže nego što drveće može da se adaptira, što ih zaista dovodi u opasnost od izumiranja. To je upozorenje za ekologe.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)