Vreme čitanja: oko 2 min.
Tragom polarnih medveda: DNK iz tragova u snegu može pomoći u nadziranju ugroženih životinja
Vreme čitanja: oko 2 min.
Naučnici su pronašli način za uzimanje DNK iz tragova u snegu – perspektivni neinvazivni metod za nadzor nad životinjama kao što su polarni medvedi.
Polarni medvedi su simboli Arktika, neuhvatljivi i ranjivi. Pažljivo nadgledanje njihove populacije bitno je za njihovu zaštitu – međutim, pošto ih je vrlo teško pronaći, nedostaju nam važni podaci o veličini populacije i o tome koliko dobro su te populacije povezane.
Naučnici su razvili novi metod: analizu DNK pomoću ćelija kože u medveđim otiscima šapa u snegu, piše EurekAlert.
Preporučujemo
Medicinske pijavice se vraćaju u škotska brda
10.000 spavanja na dan: Kako ogrličasti pingvini preživljavaju sa mikrospavanjima
Vrlo je teško, skupo i treba mnogo vremena da se pronađu polarni medvedi na Arktiku, a pogotovo da se prebroje i shvati kako se bore protiv klimatskih promena, kaže dr Melani Lankaster iz Svetske fondacije za prirodu.
Svaki kontakt ostavlja trag
Naučnike su inspirisale forenzičke tehnike koje se mogu primeniti na sićušne, ne baš kvalitetne uzorke DNK. Nije nužno da se medvedi fizički hvataju, što može biti stresno i opasno i za medvede i za ljude, i što uznemirava neke lokalne urođeničke zajednice.
Umesto toga naučnici mogu da proučavaju izvore DNK razbacane usput – DNK iz životne sredine. Osoba koja sakuplja uzorke ne mora nikad ni da vidi polarnog medveda, niti medved mora da vidi nju.
Uobičajeni oblik DNK iz životne sredine dolazi iz životinjskog izmeta. Međutim, ta DNK nije uvek dovoljno dobrog kvaliteta za analizu. Osim toga, u slučaju teritorijalnih životinja poput druge dve vrste koje su naučnici ispitivali – risova i snežnih leoparda – sakupljanje izmeta bi moglo uticati na njihovo ponašanje. Stoga su se istraživači okrenuli ćelijama kože u snežnim otiscima šapa.
Ti tragovi obično sadrže sveže ćelije, a DNK nije oštećen zahvaljujući „hladnom skladištenju“. DNK koja je prošla kroz probavni sistem je mnogo lošijeg kvaliteta i stoga teža za rad.
Ići njihovim stopama
Naučnici su skupili sneg iz individualnih tragova aljaskih polarnih medveda i švedskih evroazijskih risova u divljini i u zarobljeništvu. Takođe su sakupili sneg iz tragova snežnog leoparda u zarobljeništvu.
Dodatni materijali poput dlake, pljuvačke i mukoze su uzorkovani, potvrđujući da tragovi obezbeđuju precizne genotipe.
Iako su koncentracije DNK iz tragova u divljini bile vrlo niske, bilo je moguće izvući nuklearnu DNK iz 87,5% medveđih tragova i 59,1% risovskih tragova.
Neinvazivni pristup
Ova tehnika ima ogroman potencijal za zaštitu tih životinja, bolje razumevanje njihovih populacija i ponašanja, i rešavanje sukoba sa ljudima putem precizne identifikacije životinja.
Iako neinvazivno uzorkovanje ima niži stepen uspeha, lakoća sakupljanja znači mogućnost značajnog proširenja uzoraka.
„Nadamo se da će ovaj metod preuzeti zajednica koja proučava polarne medvede, uz lovce, dobrovoljce i urođeničke zajednice, kao novi način sakupljanja informacija o polarnim medvedima. Takođe se nadamo da će ovaj metod biti proširen na druge životinje u snežnim sredinama“, kaže dr Lankaster.
(Telegraf Nauka/EurekAlert)
Povezane vesti
Efekat staklene bašte ugrožava polarne medvede
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
