Preciznije praćenje polarnih medveda tokom najtajnije faze njihovih života

Istraživači su prvi put spojili satelitske podatke iz ogrlice sa specijalizovanim kamerama radi rasvetljavanja jedne od najmisterioznijih i najvažnijih faza u životima polarnih medveda – rađanja i izvođenja mladunaca iz jazbine.

Ranije istraživanje je pokazalo da dužina ostanka ženki kod jazbina utiče na šanse mladunaca za preživljavanje. Ipak, zašto je ostanak toliko dug i šta rade ostaje slabo shvaćeno, a uređaji za praćenje koje istraživači sve više koriste nisu testirani naspram opservacija medveda u stvarnom životu – dosad.

Preporučujemo

„Arktik se zagreva 2-4 puta brže nego ostatak sveta, ljudi se šire u oblasti koje bi mogle biti značajne za aktivnost polarnih medveda u jazbinama, a znamo da su osetljivi na uznemiravanje u tom periodu“, kaže Luiz Arčer sa Univerziteta Toronto. „Zdravi mladunci su potrebni za očuvanje populacija. Pokušavamo da razvijemo sredstva za bolji nadzor i razumevanje njihovog ponašanja, da bismo ih bolje zaštitili“.

Boravak u jazbini počinje kad se trudne ženke zatvore u jazbine iskopane ispod snega, gde se porode. Polarni medvedi se rađaju osetljivi skoro kao ljudi i jazbina ih štiti od hladnoće dok ne dostignu 20 puta veću veličinu za samo nekoliko meseci.

Iako majka izgubi skoro polovinu svoje telesne težine, nakon izlaska iz snega ne vraća se odmah lovu. Ona i mladunci ostaju oko jazbine nekoliko nedelja, ulazeći i izlazeći, i radeći nešto važnije od jedenja, po svemu sudeći.

U prošlosti su istraživači proučavali ovaj period u jazbini pomoću dvogleda, zatim pomoću daljinskih kamera, a sad prvenstveno koriste satelitske ogrlice koje prate lokaciju, aktivnost i ambijentalnu temperaturu.

Svi ovi metodi imaju svoja ograničenja i studija kaže da, iako ogrlice dobijaju na značaju pošto mogu da prate kretanje polarnih medveda tokom nekoliko godina, većina ogrlica skuplja podatke samo na svakih nekoliko sati i nisu idealne za osmatranje sitnijih ponašanja ili kratkih izlazaka iz jazbine.

U novoj studiji, medvedi su proučavani šest godina. Pomoću satelitskih ogrlica na 13 članova populacije kod Barencovog mora, istraživači su locirali i postavili kamere izvan devet jazbina u norveškom regionu Svalbard.

Otkrili su da se procene vremena kad se polarni medvedi nalaze u ključnim fazama boravka u jazbini ponekad razlikuju nekoliko dana do više od nedelju dana, zavisno od toga da li su posmatrali samo podatke dobijene pomoću ogrlica ili pomoću kamera.

Svaki put kad su dobijeni podaci iz ogrlice, upareni su sa odgovarajućim snimkom kamere u cilju potvrde šta medvedi rade. Zatim su napravljena tri statistička modela u koja se mogu uneti podaci iz ogrlice kako bi se tačno videlo ne samo šta medvedi rade, već i šta će verovatno raditi. Modeli mogu da predvide kad će prvi put izaći napolje, vremena kad će izlaziti iz jazbine i kad će konačno otići. Jedan model takođe može da predvidi kako spoljašnji faktori poput temperature utiču na ponašanje majki i mladunaca.

Ogrlice rade dobar posao u beleženju ovih krupnijih ponašanja, kao kad medvedi prvi put izađu iz jazbine i kad odu. Prilično su u skladu sa onim što vidimo putem kamere, kaže Arčer. Međutim, bilo je teško razaznati sitnija ponašanja koja smo videli kamerom.

Medvedi su izlazili iz jazbina skoro uvek danju, u proseku na oko 27 minuta (u rasponu od manje od minuta do skoro osam sati). Oko polovine vremena majke su vodile svoje mladunce, najčešće u okviru 40 metara od jazbine. Bilo je verovatnije da će medvedi biti viđeni izvan jazbine sa svakim stepenom povećanja temperature i svakim novim danom posle prvog izlaska.

Podaci sugerišu da ove nedelje provedene oko jazbine služe uglavnom da bi se mladunci aklimatizovali na spoljašnji svet, i podržavaju druga istraživanja koja su zaključila da brži odlazak nakon izlaska iz jazbine znači da mladunci verovatno nisu proveli dovoljno vremena oko jazbine i da je manje verovatno da će preživeti.

Arktik je oblast koja se vrlo brzo menja. Mnogo morskog leda nestaje, tako da spoznaja šta polarni medvedi rade i kako reaguju na te promene daje uvid u ono što možemo očekivati u drugim delovima Arktika u budućnosti, kaže Arčer, koja je nedavno završila studiju o vezi između smanjenja populacija polarnih medveda i nestajanja morskog leda usled klimatskih promena.

Zbog toga su istraživači toliko posvećeni razvoju ove baze podataka i daljem nadgledanju medveda u regionu.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)