Zemljina površinska voda ponire duboko, transformišući spoljni sloj jezgra

Pre nekoliko decenija, seizmolozi su snimajući dubinu planete identifikovali jedan tanak sloj debeo samo nekoliko stotina kilometara. Poreklo tog sloja, poznatog kao E sloj, bilo je misterija – sve do sad, piše EurekAlert.

Međunarodni tim koji uključuje naučnike sa Državnog univerziteta Arizone otkrio je da voda sa Zemljine površine može da prodre duboko u planetu, menjajući sastav spoljnog regiona metalnog tečnog jezgra i stvarajući poseban, tanak sloj.

Preporučujemo

Istraživanje sugeriše da je tokom milijardi godina voda sa površine transportovana duboko u Zemlju pomoću kretanja tektonskih ploča. Pošto stigne do granice između jezgra i omotača, skoro 3.000 kilometara ispod površine, ta voda izaziva intenzivnu hemijsku interakciju, menjajući strukturu jezgra.

Naučnici su pokazali putem eksperimenata sa visokim pritiskom da potonula voda hemijski reaguje sa materijalima u jezgru. Ta reakcija stvara vodonikom bogat, silicijumom siromašan sloj, menjajući gornji spoljni region jezgra u strukturu sličnu opni.

Osim toga, reakcija stvara silicijumske kristale koji se izdižu i spajaju sa omotačem. Pretpostavlja se da je ovaj modifikovani tečni metalni sloj manje gust, sa redukovanim seizmičkim brzinama, u skladu sa neregularnim karakteristikama koje su seizmolozi zabeležili.

Dugo se verovalo da je materijalna razmena između jezgra i omotača Zemlje neznatna. Ipak, nedavni eksperimenti pokazuju da kad voda dođe do granice jezgra i omotača reaguje sa silicijumom u jezgru i stvara silicijum-dioksid, što ukazuje na mnogo dinamičniju interakciju jezgra i omotača i znatnu materijalnu razmenu.

Ovaj nalaz unapređuje naše razumevanje Zemljinih unutrašnjih procesa, ukazujući na obuhvatniji globalni ciklus vode. Izmenjena „opna“ jezgra ima velike posledice po geohemijske cikluse koji povezuju ciklus površinske vode sa dubokim metalnim jezgrom.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)