Geolozi su možda rešili misteriju putanje reke Grin „uzbrdo“

Novo istraživanje je možda rešilo američku misteriju koja zbunjuje geologe vek i po. Kako je reka probila put kroz planinu u jednom od najčuvenijih pejzaža?

Naučnici dugo traže odgovor na pitanje kako je reka Grin, najveća pritoka reke Kolorado, uspela da napravi kanjon dubok 700 metara kroz planine Juinta u Juti, visoke četiri kilometra, umesto da jednostavno teče oko njih. Pitanje je naročito zbunjujuće jer, dok su planine Juinta stare 50 miliona godina, reka Grin ide ovim putem manje od osam miliona godina.

Preporučujemo

Sada su istraživači sa univerziteta u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama prikupili ubedljive dokaze da je fenomen nazvan „litosferno tonjenje“, koji uzrokuje spuštanje i podizanje planina tokom miliona godina, verovatno uzrok neobične rute reke Grin.

Da bi probila svoj iznenađujući put kroz planine Juinta, reka Grin je išla preko zemlje koja je bila privremeno spuštena kad se litosferno tonjenje dešavalo ispod planina pre nekoliko miliona godina. Tokom tog vremena, reka je erodirala planinsku stenu i uspostavila kanal kroz koji teče danas, uključujući čuveni kanjon Lodor, koji ju je na kraju povezao sa rekom Kolorado.

Dr Adam Smit iz Škole geografskih nauka Univerziteta u Glazgovu kaže: „Spajanje reka Grin i Kolorado pre više miliona godina izmenilo je kontinentalnu vododelnicu Severne Amerike. Stvorilo je liniju koja razdvaja reke koje teku u Pacifik od onih koje teku u Atlantik i stvorilo je nove granice staništa za divlje životinje, što je uticalo na njihovu evoluciju. To je izuzetno značajno područje kontinenta“.

Već oko 150 godina geolozi raspravljaju o tome kako su se tačno reke spojile, što je posebno teško pitanje za tektonski neaktivno područje gde su veliki geološki događaji ređi.

„Mislimo da smo prikupili dovoljno dokaza da je litosferno tonjenje, još uvek relativno nov koncept u geologiji, odgovorno za spuštanje zemljišta dovoljno da omogući spajanje reka“, kažu istraživači.

Litosferno tonjenje se dešava kad se gust materijal bogat mineralima formira u bazi kore, postajući dovoljno težak da potone u omotač jezgra. Tada zemlja koja je iznad može biti povučena nadole, zajedno sa delovima planinskih venaca. Kad se masa koja tone odlomi i nastavi da tone samostalno, planinski venac se izdiže.

U novoj studiji korišćena je kombinacija seizmičkog snimanja i sofisticiranog modeliranja podataka. Seizmičko snimanje je proces sličan CT skeniranju koji pomaže naučnicima da „vide“ ispod površine planete putem prikupljanja podataka o tome kako se seizmički talasi kreću i odbijaju tokom zemljotresa.

Pregledajući prethodno objavljena seizmička snimanja planina, istraživači su identifikovali hladnu, okruglu anomaliju oko 200 km ispod površine. Ta masa, široka između 50 i 100 kilometara, verovatno je odlomljeni deo.

Procenjujući dubinu i brzinu tonjenja, istraživači procenjuju da se masa odlomila pre 2-5 miliona godina. Njihove procene se dobro slažu sa prethodnim istraživanjem koje je procenilo verovatni period tokom kojeg je reka Grin probila planine i integrisala se sa sistemom Kolorado.

Dokazi koje smo prikupili snažno protivreče ideji da reka prethodi planinama, ili da su se naslage sedimenta možda nakupile dovoljno da reka pređe preko planinskog masiva, ili da je erozija sa juga planina zarobila reku Grin, kažu istraživači.

„Nadamo se da će ovaj rad pomoći u razrešavanju dugogodišnje debate o jednom od najznačajnijih rečnih sistema Severne Amerike i doprineti sve većem broju dokaza da litosferno tonjenje može biti skriveni odgovor na više tektonskih misterija nego što smo mislili“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)