Koja ostrva će prva postati nepogodna za život zbog klimatskih promena?

Foto: Pixabay

Oko milion ljudi živi na koralnim atolima u zemljama kao što su Maldivi, Tuvalu, Kiribati i Maršalska Ostrva. Ova ostrva su samo nekoliko stopa iznad nadmorske visine, što ih čini nekima od mesta u najvećoj opasnosti od rasta nivoa mora usled klimatskih promena. Pet nenaseljenih ostrva iz Solomonskih Ostrva je već nestalo pod talasima u prošlom veku.

Maldivi, Tuvalu, Kiribati i Maršalska Ostrva imaju najveći procenat svog kopna u opasnosti zato što su u pitanju atoli; druge zemlje takođe imaju ostrva na niskoj nadmorskoj visini, ali imaju kopno na većoj visini gde može da se pobegne.

Preporučujemo

Dakle, koja ostrva na niskoj nadmorskoj visini će prva biti pod vodom – i nenaseljiva – zbog klimatskih promena? Kako se ispostavlja, nemoguće je odgovoriti na to pitanje. Četiri ostrva ilustruju zašto je tako, piše Live Science.

Manadu, atol Huvadu, Maldivi

Prvo, naučnici ne znaju tačnu visinu za mnoge od ovih razvučenih ostrva, a čak i kad bi znali – taj podatak ne govori kad će ona biti potopljena.

Atolska ostrva su vrlo dinamična mesta. Ona manjaju oblik, rastu u visinu. Ponekad se spajaju vrlo brzo.

Pesak može da omogući razvoj koralnih ostrva. Međutim, ostrva dobijaju novi pesak od koralnih grebenova, a globalno zagrevanje ubija korale. Pri povećanju temperature od dva stepena, 99% koralnih grebenova umire. Prilikom povećanja od 1,5 stepeni – neki korali opstaju.

Zdravlje korala će odrediti koja ostrva mogu da drže korak sa rastom plime.

Roi-Namur, atol Kvadžalejn, Maršalska Ostrva

Ostrva takođe ne moraju da nestaju da bi postala nenaseljiva. Pre svega, kad talasi pređu preko nisko postavljenih ostrva, oni unose so u svežu podzemnu vodu. Viši nivo mora znači česte poplave i podzemna voda se ne može oporaviti od dnevnih ili čak godišnjih poplava: drveće koje daje hranu umire i voda mora da se uvozi.

Studija iz 2018. predviđa da će većina atolskih ostrva ostati bez vode za piće do 2060-ih (ukoliko globalni klimatski ciljevi ne budu ostvareni) ili do 2030-ih ako ledene ploče propadnu u najgorem scenariju klimatskih promena. Hiljade stanovnika Maršalskih Ostrva su već emigrirale.

Mundu, atol Lamu, Maldivi

Mnogi ostrvljani se prilagođavaju, čak i pored katastrofalnih poplava, tako da nije lako definisati „pogodno za život“. Maleno ostrvo Mundu ima školu, lepe plaže i nekoliko sportskih timova. Tamo živi manje od 200 ljudi, ali je čak i taj broj iznenađujući.

Godine 2004, poplave su nanele velike gubitke Munduu i susednom ostrvu Kalajdu. Vlasti su najavile da će oba ostrva ubuduće biti nenaseljena. Međutim, mnoge porodice su se vratile na Mundu.

Fongafale, atol Funafuti, Tuvalu

Urbana ostrva dobijaju veća sredstva nego ruralna, ali se takođe suočavaju sa izazovima. Fongafale, prestoničko ostrvo Tuvalua, dom je za oko 4.000 ljudi. Do 2100, 95% ostrva moglo bi biti poplavljeno tokom visokih plima.

U cilju borbe protiv toga, Tuvalu je nedavno dodao veštačko uzvišeno zemljište sa jedne strane ostrva. Dugoročni plan uključuje proširenje ostrva za oko 50%, a zatim izdizanje obe strane.

Međutim, studija iz 2022. zaključuje da čak ni te zaštitne mere možda neće očuvati naseljivost: propadajući ekosistemi će ugroziti turizam, ribarstvo i mogućnosti ostrvljana da finansiraju rešenja.

Razmere i brzina globalnih napora da se ograniče klimatske promene biće od opipljivog značaja. Na kraju, koja ostrva i ostrvske zajednice mogu da opstanu zavisiće uveliko od reakcije ostatka sveta.

(Telegraf Nauka/Live Science)