Novi mikrofosili ukazuju na raniji razvoj složenog života

Nalazi nove studije daju redak uvid u veliki oksidacioni događaj, vreme pre oko 2,4 milijarde godina kad se koncentracija kiseonika povećala na Zemlji, fundamentalno menjajući površinu planete, piše Science Daily.

Smatra se da je taj događaj izazvao masovnu ekstinkciju i otvorio vrata za razvoj složenijeg života, ali je malo direktnih dokaza postojalo u fosilnoj evidenciji pre otkrića novih mikrofosila.

Preporučujemo

U poređenju sa savremenim organizmima, mikrofosili su više ličili na neku vrstu algi nego jednostavniji prokariotski oblik života – organizme kao što su bakterije, na primer – koji je postojao pre velikog oksidacionog događaja. Alge, zajedno sa svim drugim biljkama i životinjama, jesu eukariote, složeniji oblik života čije ćelije imaju jedro ograničeno membranom.

Potrebno je još rada da bi se utvrdilo da li su ovi mikrofosili ostali iza eukariotskih organizama, ali bi ta mogućnost imala značajne posledice – pomerila bi evidenciju poznatih eukariotskih mikrofosila 750 miliona godina u prošlost.

Mikrofosili imaju izuzetnu sličnost sa savremenom porodicom algi zvanom Volvocaceae, kaže Erika Barlou, profesor na odeljenju za geonauke Pensilvanijskog državnog univerziteta. To govori da se možda radi o ranom eukariotskom fosilu.

Barlou je otkrila kamen sa tim fosilima tokom diplomskog istraživanja na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Australiji. Fosili su izuzetno dobro očuvani, tako da je bilo moguće kombinovano istraživanje njihove morfologije, sastava i složenosti, a rezultati daju značajan uvid u promene biosfere pre par milijardi godina.

Naučnici su analizirali hemijsku strukturu i karbonski izotopski sastav mikrofosila i utvrdili da su ugljenik proizveli živi organizmi, potvrđujući da su zaista u pitanju biološki fosili. Takođe su došli do uvida u životnu sredinu, reprodukciju i metabolizam mikroorganizama.

Uzorci su upoređeni sa mikrofosilima iz vremena pre velikog oksidacionog događaja, ali nisu pronađeni slični organizmi. Novi mikrofosili su bili veći i imali su kompleksniju ćelijsku građu. Izgleda da podaci otkrivaju eksploziju života – porast diverziteta i složenosti.

U poređenju sa savremenim organizmima, mikrofosili imaju eksplicitne sličnosti sa kolonijama algi, uključujući oblik, veličinu i distribuciju kolonije i individualnih ćelija i membrana oko ćelije i kolonije.

Nalazi imaju implikacije i po pitanju koliko je dugo bilo potrebno da nastane složen život na ranoj Zemlji – najraniji, nesporan dokaz života je 3,5 milijardi godina star – i šta bi potraga za životom na drugim mestima u solarnom sistemu mogla otkriti, kažu naučnici.

(Telegraf Nauka/Science Daily)