Misteriozni džinovski fosili zbunjuju istraživače: „Ovo je potpuno nepoznata vrsta živih bića“

Bizarni drevni organizam, za koji se ranije mislilo da je džinovska gljiva, možda pripada nepoznatoj grani na drvetu života, koja je misteriozno izumrla. Prototaxites, koje su živele pre između 420 i 375 miliona godina, bile su prva džinovska kopnena vrsta života na Zemlji. Bile su visoke do 8 metara i široke oko 1 metar.

Fosili su prvi put otkriveni 1843. i inicijalno se mislilo da su debla trulih četinara, piše New Scientist. Klasifikacija ove vrste bila je tema intenzivnih debata, a 2007 su Kevin Bojs sa Univerziteta Stanford i njegove kolege iz karbonskih izotopa zaključili da su fosili neka vrsta gljive. Ova hemijska analiza sugerisala je da su Prototaxites uzimale ugljenik od drugih živih organizama, kao što to rade gljive, a ne iz ugljen-dioksida iz vazduha, kao što rade biljke.

Preporučujemo

Istraživanje Korentina Lorona sa Univerziteta u Edinburgu i njegovih kolega, koje još nije prošlo stručnu recenziju pa je objavljeno samo na prepring serveru bioRxiv, navodi da Prototaxites uopšte nisu gljive.

Što je još specifičnije, oni kažu, da ne može da se svrsta nigde na postojećoj grani života i vrste živih bića.

Njihova studija bila je posvećena specifičnoj vrsti u grupi – Prototaxites taiti – pronađena u Škotskoj. P. taiti je značajno manja od nekih džinovskih vrsta Prototaxites, imala je visinu od samo nekoliko desetina centimetara.

Struktura ove vrste sastoji se od cevčica, kao kod gljiva, ali se granaju i spajaju na potpuno drugi načine, naveli su Loron i njegove kolege.

Pošto je mesto otkrića fosila uz P. taiti sadržalo i neke fosile pravih gljiva, Loron i njegove kolege uradili su hemijsko poređenje i otkrili su da je hemijski potpis Prototaxitas potpuno drugačiji od hemijskog potpisa gljiva koje su prošle isti proces fosilizacije. To pokazuje da Prototaxities nisu imali hitin, osnovnu strukturnu komponentu ćelijskih zidova gljiva, naveli su istraživači. Umesto toga, hemijske komponente koje su identifikovali bile su najsličnije fosilizaciji lignina, polimera nađenog u tkivu drvenih biljaka.

Istraživači su u studiji naveli da tri osnovne karakteristike Prototaxites jednostavno ne postoje zajedno kod bilo kog živog bića.

- Najbolje je smatrati ih članom dosad neopisane, potpuno izumrle grupe eukariota – napisali su oni.

Niko ne zna zašto su Prototaxites izumrle, ali neki naučnici pretpostavljaju da su ih pretekle gljive ili ekspanzija žbunja i drveća.

- Pretpostavka da je u pitanju gljiva bila je donekle nebulozna, imajući u vidu prirodu fosila, pa čak i nelogična imajući u vidu veličinu. Zaključak da je re o nepoznatoj grupi eukariota stvara dozu misterije i intrige, ali verovatno nećemo sve znati dok ne bude otkriveno još fosila ili ne razvijemo nove analitičke tehnike – rekao je za New Scientist Bret Samerel iz Botaničke bašte u Sidneju.

(Telegraf Nauka / New Scientist)