Vreme čitanja: oko 2 min.
Ekstremni sportovi: Telo i duh u interakciji
Vreme čitanja: oko 2 min.
Dvanaest osoba je prešlo Atlantski okean u čamcu.
Kjara je 2021. godine provela 42 dana veslajući preko Atlantika kao deo tima od 12 ljudi. Naravno, ko god krene u takvu avanturu mora da ide do krajnjih granica i fizički i psihički. Tako da je ova situacija vrlo zanimljiva ne samo sa sportske tačke gledišta, već i za nauku, piše Science Daily.
Tokom putovanja, Kjara je kao student Tehničkog univerziteta u Beču sakupljala podatke, registrovala svoj srčani ritam pomoću specijalnih senzora i beležila svoje subjektivno stanje.
Koliko je srčani ritam promenljiv?
Na osnovu promenljivosti srčanog ritma se mogu izvesti zaključci o opštem zdravstvenom stanju, kvalitetu sna i regeneracije tokom spavanja.
Obično je srčani ritam regularniji u budnom stanju, a promenljiviji tokom spavanja. Velika razlika u varijabilnosti srčanog ritma između faza spavanja i budnosti znak je da se telo dobro oporavlja tokom sna. Ako je varijabilnost u fazama spavanja i budnosti vrlo slična, to je znak da regulatorni i regenerativni mehanizmi tela ne funkcionišu na optimalan način.
Tri sata veslanja, tri sata odmora
Veslački tim je uspostavio vrlo neobičan ritam spavanja tokom prelaska Atlantika. Dok je pola tima veslalo, druga polovina je spavala. Smenjivali su se svaka tri sata. Ova strategija se već pokazala kao uspešna u sličnim projektima. Međutim, kako telo podnosi taj neprirodni ritam?
„Tri faze su bile naročito teške. Na početku, naravno, kad treba da se naviknete na napor i novi ritam. Zatim oko polovine putovanja, kad sam shvatila koliki je Atlantik zaista i koliko duga će biti druga polovina. I na samom kraju, kad je cilj već bio blizu, ali ne baš na dohvatu“, rekla je Kjara.
Te tri teške faze mogu se videti i u podacima – kvalitet sna je opadao u sve tri faze. To jasno pokazuje da je psihološko stanje tesno povezano sa merljivim, fiziološkim parametrima.
Nezavisno od ovoga, pak, još nešto se takođe može videti tokom čitavog putovanja: sposobnost oporavka tokom faza spavanja je postajala sve lošija i telo više ne uspeva da se prebacuje iz faze budnosti u fazu spavanja. Izgleda kao da ulazi u neki zaštitni režim radi zaštite srca od preopterećenosti. Prosečna frekvencija usporava i aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema, koji igra važnu ulogu u kontrolisanju unutrašnjih organa, raste.
Pouke za budućnost
Studije ove vrste su veoma retke – naročito zbog toga što većina ljudi sposobnih za takve ekstremne atletske poduhvate ne želi dodatnu obavezu sakupljanja naučnih podataka s obzirom na teške uslove na otvorenom moru. Kjara Berns je ipak obavila vrlo precizan posao sa neviđenom posvećenošću.
Nakon evaluacije podataka, neke stvari bi mogle biti urađene drugačije. Na primer, možda je bolje ne prebacivati se naglo iz normalnog ritma dana i noći u tročasovni ritam. A možda radi dobrog raspoloženja treba uvesti neku aktivnost poput proslave dostignute etape.
(Telegraf Nauka/Science Daily)
Povezane vesti
Kako meduze regenerišu funkcionalne pipke za nekoliko dana
Ajkuli ponovo izraslo peraje nakon što je odsečen veliki deo
10.000 spavanja na dan: Kako ogrličasti pingvini preživljavaju sa mikrospavanjima
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
