Vreme čitanja: oko 2 min.
Najveća solarna oluja identifikovana u prastarim godovima
Vreme čitanja: oko 2 min.
Međunarodni tim naučnika otkrio je oštar skok nivoa ugljenika-14 od pre 14.300 godina analizirajući prastare godove pronađene u francuskim Alpima.
Slična solarna oluja bi danas bila katastrofalna za moderno tehnološko društvo – potencijalno uništavajući telekomunikacije, satelitske sisteme i električne mreže, koštajući nas milijarde dolara, piše Phys.org.
Preporučujemo
Svinje gvozdenog doba su ukusan, ali opasan hibrid domaće i divlje svinje
Ekstremna vrelina preti planeti: Septembar oborio sve rekorde, 2023. može biti najtoplija godina u istoriji
Istraživači iz Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva izmerili su nivoe ugljenika-14 u prastarom drveću očuvanom u koritu reke Druze, u blizini grada Gap u francuskim Alpima.
Ta debla, koja su subfosili – ostaci čiji proces fosilizacije nije završen – isečena su u malene godove. Analiza tih pojedinačnih godova otkrila je neviđen skok nivoa ugljenika-14, do kojeg je došlo pre tačno 14.300 godina.
Upoređujući taj skok ugljenika-14 sa merenjima berilijuma, hemijskog elementa koji se nalazi u jezgru grenlandskog leda, istraživači su sugerisali da je skok izazvan masivnom solarnom olujom koja je izbacila ogromne količine energetskih čestica u Zemljinu atmosferu.
Ugljenik-14 se konstantno proizvodi u gornjem sloju atmosfere putem lanca reakcija izazvanih kosmičkim zracima. Nedavno su naučnici otkrili da ekstremni solarni događaji, uključujući solarne baklje i izbacivanja koronalne mase, takođe mogu stvoriti kratkoročne erupcije energetskih čestica koje ostaju kao ogromni skokovi u proizvodnji ugljenika-14.
Sad je utvrđeno da se devet takvih ekstremnih solarnih oluja – poznatih kao Mijakeovi događaji – desilo tokom proteklih 15.000 godina. Najnoviji potvrđeni Mijakeovi događaji odigrali su se 993. i 774. godine. Ova novoidentifikovana oluja, stara 14.300 godina, najveća je dosad otkrivena, otprilike dvostruko velika kao ove dve najnovije.
Tačna priroda Mijakeovih događaja ostaje veoma loše shvaćena pošto nikad nisu direktno posmatrani. Još mnogo toga treba da saznamo o ponašanju Sunca i opasnostima koje predstavlja po društvo na Zemlji. Ne znamo šta je uzrok takvih ekstremnih solarnih oluja, koliko često se mogu desiti i da li ih možemo nekako predvideti.
Direktno instrumentalno merenje solarne aktivnosti počelo je tek u 17. veku sa brojanjem Sunčevih pega. Danas takođe dobijamo detaljne podatke pomoću opservatorija na Zemlji, kosmičkih sondi i satelita.
Međutim, svi ti kratkoročni instrumentalni podaci nisu dovoljni za potpuno razumevanje Sunca. Ugljenik-14 izmeren u godovima, zajedno sa berilijumom iz polarnog leda, predstavlja najbolji način da razumemo ponašanje Sunca u daljoj prošlosti.
Najveća direktno posmatrana solarna oluja desila se 1859. godine i poznata je kao Karingtonov događaj. Izazvala je ogromne poremećaje na Zemlji – uništavajući telegrafske mašine i stvarajući noćnu auroru toliko sjajnu da su ptice počele da pevaju misleći da sviće. Međutim, Mijakeovi događaji (uključujući novootkrivenu oluju staru 14.300 godina) bili bi šokantnih deset puta veći.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
JaJova
Mora nešto da se izmisli da bi se narodu odvlačila pažnja
Podelite komentar