Vreme čitanja: oko 2 min.
Biljke migriraju na sever dok klimatske promene napreduju
Vreme čitanja: oko 2 min.
Dok klimatske promene napreduju, šansa da se biljne vrste sa juga prošire na severne regione postaje sve veća.
U Evropi i Americi, mnoge od stranih vrsta biljaka dolaze sa sopstvenog kontinenta. Obično su poreklom iz toplijih regiona bližih ekvatoru – fenomen koji bi mogao biti intenziviran klimatskim promenama.
To je zaključak međunarodnog istraživačkog tima sa Univerziteta u Konstancu i Univerziteta u Beču.
Preporučujemo
Svinje gvozdenog doba su ukusan, ali opasan hibrid domaće i divlje svinje
Ekstremna vrelina preti planeti: Septembar oborio sve rekorde, 2023. može biti najtoplija godina u istoriji
Ako ljudi šire biljne ili životinjske vrste van njihovih originalnih staništa, to može imati ozbiljne ekološke posledice u novim staništima – na primer, pridošlice potiskuju domaće vrste i postojeći ekosistem je izbačen iz ravnoteže. Ta ekološka šteta izazvana gubitkom autohtonog biodiverziteta takođe uzrokuje ogromnu ekonomsku štetu, koja se procenjuje na barem 400 milijardi dolara godišnje, piše Phys.org.
Mnogi ljudi isprva misle za strane biljke ili životinje da su to prekomorske vrste koje treba da stignu zbog ekonomskog interesa ili „slepi putnici“. Međutim, to je samo deo problema.
Istraživači su pokazali da u Evropi, Australiji, Severnoj i Južnoj Americi više od polovine (57%) stranih vrsta biljaka koje su se uspešno nastanile u novim oblastima originalno dolaze sa svog sopstvenog kontinenta. Proporcije su naročito visoke u Evropi i Severnoj Americi. Međutim, proporcija je izraženo niska u Australiji.
Za Evropu, Severnu i Južnu Ameriku – naučnici su takođe otkrili sličnosti u obrascima širenja: u većini slučajeva, širenje na kontinentu dešava se od regiona blizu ekvatoru prema polovima.
„Pokazali smo da ne samo autohtone vrste sve više migriraju na sever, već se i strane vrste uglavnom šire na sever“, kaže Franc Esl sa Bečkog univerziteta.
Naučnici su ispitali i ulogu koju ljudski, klimatski i geografski faktori igraju u intrakontinentalnom širenju stranih biljaka. Pokazali su da velike distance i klimatske razlike sprečavaju širenje.
Što se efekata klimatskih promena tiče, naučnici zaključuju da će to ubrzati intrakontinentalno širenje stranih biljaka. „Ubrzane klimatske promene će sve više omogućavati stranim vrstama koje vole toplotu da se situiraju. To može dovesti do značajnih negativnih posledica po biodiverzitet i ekonomiju u regionima primaocima“.
(Telegraf Nauka/Phys.org)
Povezane vesti
Zastrašujuće upozorenje: Klimatske promene i zagađenje ubijaće 30 miliona ljudi godišnje do kraja veka
Zone drveća obnavljaju prirodu na plantažama uljanih palmi
U ovom gradu danas pada mrak: Sunce će ponovo izaći tek 22. januara
Nemogući toplotni talasi pogađaju svaki deo sveta: Bez klimatskih promena nijedan od njih ne bi se dogodio
Video: Gruber: Zadovoljna sam saradnjom Srbije i SAD u oblasti nauke
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
