Gliste su zaslužne za 6,5% globalne proizvodnje žitarica

Nove procene istraživača sa Državnog univerziteta Kolorada su da bi gliste mogle biti zaslužne za čak 140 miliona tona hrane proizvedene godišnje – što je otprilike količina žitarica koju godišnje proizvede Rusija, četvrti najveći proizvođač na svetu.

Gliste doprinose stvaranju zdravih zemljišta, podržavajući rast biljaka na više načina – gradeći dobru strukturu zemljišta, pomažući u zadržavanju vode i proizvodnji organske materije koja čini hranljive sastojke dostupnije biljkama, piše EurekAlert.

Istraživanje je takođe pokazalo da gliste mogu doprineti proizvodnji hormona koji podstiču rast biljaka i pomoći biljkama da se zaštite od uobičajenih patogena u zemljištu. Neke procene ukazuju da gliste mogu povećati ukupnu produktivnost biljaka za oko 25 procenata.

Naučnici su procenili doprinos glista globalnoj proizvodnji hrane upoređujući i analizirajući mape rasprostranjenosti glista, osobina zemljišta, stope đubrenja i prinosa.

Analiza je pokazala da gliste imaju značajan uticaj na proizvodnju žitarica na globalnom jugu – naročito 10% prinosa u podsaharskoj Africi i 8% u Latinskoj Americi i Karibima. Verovatno gliste još više doprinose u tim regionima zato što tamošnji poljoprivrednici često imaju manji pristup fertilizatorima i pesticidima. Umesto toga se više oslanjaju na organsku materiju bogatu glistama poput stajskog đubriva i žetvenih ostataka, koji stimulišu korisno dejstvo glista na biljke.

„Ako obrađujemo zemljišta na održiviji način, možemo bolje iskoristiti biodiverzitet i stvoriti održivije agroekosisteme“, kaže Stiven Fonte, profesor ekologije agroekosistema na Državnom univerzitetu Kolorada. On ističe da su nedavna istraživanja pokazala da zemljišta sadrže čak polovinu svetskog biodiverziteta.

Ove informacije bi takođe mogle imati uticaj u budućim pokušajima da se ublaže efekti suše i erozije. Na primer, gliste mogu poboljšati poroznost zemljišta, pomažući u zadržavanju vode.

Fonte naglašava da on i njegove kolege ne zagovaraju prebacivanje glista na mesta gde one već ne postoje. Oni se, pak, nadaju da njihov rad pokazuje kako poboljšana briga za biologiju zemljišta ima potencijal da unapredi poljoprivrednu produktivnost i smanji oslanjanje na hemikalije.

Istraživači bi tebalo da nastave ispitivanje korisnih uloga koje drugi organizmi u zemljištu imaju za biljke. „Verovatno postoje drugi organizmi u zemljištu koji su još važniji, naročito mikrobne zajednice“, dodao je Fonte.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)