Rođaci prvih mitohondrija možda i danas žive u geotermalnim izvorima, veruju naučnici

Foto: Mariusz Burcz / Alamy / Alamy / Profimedia

Jedna obična ćelija pre više od milijardu godina završila je zarobljena unutar druge ćelije i nikad je nije napustila, a njeni potomci postali su mitohondrije. Ali čak i sada, bakterijski rođaci prvih zarobljenih ćelija – protomitohondrija, kako ih istraživači zovu – mogu da se nađu kako plutaju u modernim geotermalnim izvorima, pokazuje nova studija, a prenosi LiveScience.

Protomitohondrije dovele su do uspona ćelijskih energetskih centara eukariota – svih životinja, biljaka, gljiva i protista. Iako mitohondrije i dalje imaju sopstveni DNK koji može da se analizira, naučnici i dalje nisu definitivno zaključili koje vrste modernih bakterija bi mogle da vode poreklo od protomitohondrija.

Preporučujemo

U novoj studiji, objavljenoj u žurnalu Science Advances, istraživači su se fokusirali na genetske osobine koje omogućuju bakterijama da obavljaju pojedine funkcije esencijalne za protomitohondrije, kao što je stvaranje masnoće za mitrohondrijalne membrane. Korišćenjem ovih genetskih kriterijuma, istraživači su odredili tip bakterije za koji se ranije nije verovalo da vodi poreklo od protomitohondrija i koji živi u uslovima sličnim onima u vreme nastanka života u drevnim okeanima.

- Između 1,6 i 1,8 milijardi godina otkako su mitohondrije nastale, genetska struktura protomitohondrija je zagađena, izmenjena i vrlo malo toga je opstalo – rekao je za LiveScience Mauro Degli Esposti, glavni autor studije i istraživač Centra za genomske nauke Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika.

Zbog toga, dodao je, njegov tim je imao pristup tokom koga se nisu mnogo oslanjali na genetske sekvence koje su možda i izmenjene.

Istraživači su prošli kroz 314 genoma alfaproteobakterija, klase bakterija od koje je, kako se veruje, nastala protomitohondrija, tragajući za genima sa esecijalnim proteinima. Neki od najvažnijih gena, dodao je Degli Esposti, imaju istu ulogu kao mitohondrije koje su stvarale energiju korišćenjem kiseonika, ali i bez kiseonika.

Serđo Munjoz-Gomez, profesor bioloških nauka na Univerzitetu Perdju, rekao je da je potraga za genetskim osobinama logičan pristup, ali da ima i svojih mana, zbog čega ne bi smela da zameni tradicionalne metode.

(Telegraf Nauka/LiveScience)