Novi antarktički ekstremi „gotovo izvesni“ dok se svet zagreva

Foto: Tanjug/AP

Uz drastične akcije potrebne da se ograniči globalno zagrevanje do ciljanog nivoa od 1,5 Celzijusa u skladu sa Pariskim sporazumom, naučnici upozoravaju da bi nedavni ekstremi na Antarktiku mogli biti samo vrh ledenog brega.

Studija analizira svedočanstva o ekstremnim događajima na Antarktiku i u Južnom okeanu, uključujući vremenske prilike, morski led, temperature okeana, sisteme glečera i ledenog grebena, i biodiverzitet na kopnu i u moru, piše EurekAlert.

Preporučujemo

Zaključuje se da bi krhke antarktičke sredine „lako mogle biti objekat velikog stresa i oštećenja u budućim godinama i decenijama“ i poziva na hitnu sistemsku akciju u cilju zaštite.

„Antarktička promena ima globalne posledice“, rekao je profesor Martin Sigert sa Eksiterskog univerziteta.“Redukcija emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte je naša najbolja šansa da sačuvamo Antarktik, i to mora da bude bitno za svaku zemlju – i pojedinca – na planeti“.

Profesor Sigert kaže da brze promene koje se sad dešavaju na Antarktiku mogu dovesti mnoge zemlje u položaj kršenja međunarodnog sporazuma.

„Potpisnice Antarktičkog sporazuma (uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države, Indiju i Kinu) obavezale su se na očuvanje životne sredine ovog dalekog i krhkog mesta“, rekao je on.

„Države moraju da razumeju da će, ako nastave da traže, ekstrahuju i spaljuju fosilna goriva svuda u svetu, antarktička sredina postati još pogođenija na načine protivne njihovoj obavezi“.

Istraživači su razmotrili ranjivost Antarktika u pogledu niza ekstremnih događaja, kako bi razumeli uzroke i verovatne buduće promene – nakon serije nedavnih ekstrema.

Na primer, najveći zabeleženi toplotni talas na svetu (38,5 Celzijusa iznad proseka) desio se na istočnom Antarktiku 2022, a trenutno je zimsko formiranje morskog leda na najnižem zabeleženom nivou.

Ekstremni događaji takođe mogu uticati na biodiverzitet. Na primer, visoke temperature su povezane sa godinama kad ima manje planktona, što dovodi do problema sa razmnožavanjem kod predatora koji zavise od planktona – o čemu svedoči mnogo mrtvih malih foka krznašica na plažama.

Prof. Ana Hog sa Univerziteta u Lidsu kaže: „Naši rezultati pokazuju da, iako je poznato da ekstremni događaji utiču na planetu putem obilnih kiša i poplava, toplotnih talasa i šumskih požara, poput onih viđenih u Evropi ovog leta, takođe utiču na daleke polarne regione“.

Antarktički glečeri, morski led i prirodni ekosistemi su svi pod uticajem ekstremnih događaja. Stoga je bitno da se međunarodni sporazumi i politika primenjuju radi zaštite ovih prelepih, ali osetljivih regiona.

Dr Kerolajn Holms, stručnjak za morski led u Britanskom institutu za istraživanje Antarktika, kaže: „Antarktički morski led dobija medijsku pažnju proteklih nedelja i ovaj dokument pokazuje kako nivo morskog leda znatno opada na Antarktiku već nekoliko godina“.

Povrh toga, postoje jake veze između ekstremnih događaja u različitim aspektima antarktičkog fizičkog i biološkog sistema, skoro svima podložnim štetnom ljudskom uticaju na neki način.

Povlačenje antarktičkog morskog leda će omogućiti pristup brodova novim oblastima i istraživači kažu da će pažljivo upravljenje biti neophodno u cilju zaštite ranjivih mesta.

Evropska svemirska agencija i sateliti „Sentinel“ iz programa „Kopernik“ pod vođstvom Evropske komisije su bitan instrument za redovni monitoring čitavog arktičkog regiona i Južnog okeana.

Ovi podaci se mogu koristiti za merenje brzine leda, debljine morskog leda i nestajanja leda u izuzetno dobroj rezoluciji.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)