Nova vrsta stonoga gmiže ispod Los Anđelesa - slepa je, staklasta i ima 486 nogu

Tog malog zglavkara su malo ispod zemlje pronašli prirodnjaci u južnokalifornijskoj zoni za rekreaciju u blizini autoputa.

Preporučujemo

Dužine otprilike kao spajalica za papir, ali mršava kao grafitno punjenje olovke, prozirna je i vijugava kao pipak meduze. To stvorenje se ukopava 10 centimetara ispod zemlje, luči neobične hemikalije i slepo je, a oslanja se na antene koje poput rogova izbijaju iz njegove glave da bi pronašlo svoj put, piše Phys.org.

Pod mikroskopom, ova diplopoda sa svojih 486 nogu i glavom poput šlema liči na neko stvorenje iz holivudskih filmova o čudovištima.

„Zapanjujuće je zamisliti da ove stonoge gmižu ispod naših stopala u Los Anđelesu“, kaže entomolog Pol Marek iz Politehničkog instituta Virdžinije. On je bio član istraživačkog tima naučnika sa Univerziteta Zapadne Virdžinije i Kalifornijskog univerziteta iz Berklija.

Njihovi nalazi o novoj vrsti, čije naučno ime je Illacme socal, objavljeni su u žurnalu ZooKeys. Kolokvijalno ime je losanđeleska vlaknasta stonoga.

„To pokazuje da postoji neotkrivena planeta ispod zemlje“, dodaje Marek.

Ova stonoga se pridružuje drugim diplopodama pronađenim u državi, uključujući jednu koja je donedavno nosila krunu stvorenja sa najviše nogu – neverovatnih 750 udova. Prigodno je nazvana Illacme plenipes. Pronađena 1926. u maloj oblasti severne Kalifornije, smatrana je stvorenjem sa najviše nogu do 2021, kad je diplopoda sa 1.306 nogu pronađena u Australiji.

Stonoge se hrane mrtvim organskim materijalom i bez njih bi ljudi bili „do grla“ u njemu. „Znajući nešto o vrstama koje ispunjavaju ove zaista važne ekološke zadatke, možemo ih zaštititi, a onda i sredinu koja štiti nas“, kaže Marek.

Aplikacija za građane prirodnjake iNaturalist dovela je Mareka do otkrića. Prirodnjaci Sedrik Li i Džejms Bejli objavili su stvorenje koje su pronašli pre četiri godina u obližnjem okrugu Orindž. Naučnici su upotrebili DNK sekvenciranje i analizu kako bi dokazali da je to zaista nova vrsta.

Li, doktorand na Kalifornijskom univezitetu u Berkliju, otkrio je i dokumentovao 30 vrsta stonoga u Kaliforniji. On kaže da su ti mikroorganizmi obično zanemareni u potrazi za novim vrstama, ali zahvaljujući savremenim sredstvima dostupnim svakome građanska nauka može biti most između prirodnog sveta i laboratorije.

„Ne znamo šta sve postoji“, rekao je Li. „Postoje bukvalno neopisane vrste tačno ispod napiš stopala“.

Naučnici procenjuju da 10 miliona životinjskih vrsta živi na Zemlji, ali je samo milion otkriveno.

„Onoga što ne znamo je mnogo više nego onoga što znamo u pogledu vrsta insekata i malih stvorenja širom sveta“, kaže Brajan Braun, kustos u Muzeju istorije prirode Okruga Los Anđeles.

Nakon što je četiri godine vodio istraživački projekat BioSCAN, u okviru kojeg su postavljene zamke za insekte po dvorištima u gradu, Braun procenjuje da 20.000 vrsta insekata živi u samom Los Anđelesu, otkrivenih i neotkrivenih.

Međutim, on je zabrinut zbog pretnji po domaće vrste kao što su klimatske promene i invazivne vrste.

„Zaista će biti potrebno još mnogo rada i truda u cilju spasavanja i dokumentovanja vrsta pre nego što sve izumru“, rekao je on.

Danijel Glusenkamp, predsednik Kalifornijskog instituta za biodiverzitet, ukazuje na losanđelesku vlaknastu stonogu kao savršen primer neistražene oblasti.

„Moramo da ulažemo u lokalne parkove, moramo da čuvamo svaki mali deo divljine čak i ako je okružen stanovima i parkinzima“, kaže on. „Moramo da znamo šta ima tamo kako bismo to zaštitili i iskoristili kao rešenje u izuzetno teškim vremenima pred nama“.

(Telegraf Nauka/Phys.org)