Uravnotežene stene na rasedu San Andreas kazuju da „Veliki“ neće biti baš toliko destruktivan

Foto: Shutterstock/Chris Geszvain

Desetine hiljada zemljotresa potresaju Kaliforniju svake godine. Mnogi od njih kreću od granice između pacifičke i severnoameričke tektonske ploče koja se proteže kroz južnu Kaliforniju, poznata kao rased San Andreas.

Očekuje se da jednog dana Mohavi deo ovog raseda proizvede ogroman zemljotres nazvan „Veliki“. Magnitude do barem 7,8 – taj zemljotres bi mogao naneti veliku štetu južnoj Kaliforniji, potencijalno rušeći zgrade i dovodeći do opsežnih evakuacija.

Preporučujemo

Međutim, ispostavlja se da taj događaj možda neće biti baš toliko destruktivan kao što se mislilo, naročito u blizini Los Anđelesa, piše Live Science.

Modeli rizika od zemljotresa trenutno su zasnovani uglavnom na ekstrapolacijama iz ograničenog istorijskog vremenskog okvira i snimaka kretanja tla prilikom prošlih zemljotresa. Međutim, drugačija grupa čuvara je srećom doživljavala i beležila podatke o tim potresima mnogo duže nego ljudi: stene.

Grupa od pet nesigurno uravnoteženih stena u Kaliforniji, samo 15 kilometara od raseda u oblasti severnog Los Anđelesa, čuva tragove koliko su potresi bili jaki tokom proteklih 50.000 godina.

We took centre stage at #AGU2023?New research (from ESE’s Dylan Rood & alumna Anna Rood) challenges assumptions about the San Andreas fault's impact. Findings reveal potential for 65% less violent shaking than once feared.More in @ScienceMagazine ? https://t.co/OZzoFa9Mi9— Imperial Earth Science & Engineering (@ESEImperial) December 18, 2023

Na osnovu podataka od tih stena, istraživači su otkrili da će se tlo verovatno tresti do 65% manjom snagom nego što trenutni zvanični modeli sugerišu.

„Osnvni problem je što zemljotrese snimamo seizmografima manje od 100 godina“, kaže Ana Rud iz Londonskog imperijalnog koledža. „To je vrlo nepoudano kad je reč o uticaju tih retkih velikih zemljotresa. Ovde nastupaju geološki podaci“.

Protok vremena i vremenski uslovi uklonili su zemlju i sediment s tog kamenja, ostavljajući otkrivenu osnovu koja je fragilnija. Istraživači su 2021. i 2022. posetili stene i uzeli uzorke.

Onda su testirali njihove nivoe izotopa poznatog kao berilijum-10, koji nastaje kad su stene izložene interakcijama galaktičkih kosmičkih zraka sa atmosferom. Ti nivoi su pomogli da se utvrdi kad su stene postale fragilnije i nesigurno uravnotežene.

Takođe su obeležili stene pomoću visokotehnoloških oznaka da bi digitalno reprodukovali njihov oblik i veličinu, što im je omogućilo da saznaju koliko potresa bi stene mogle podneti pre padanja.

Gledajući u prošlost, istraživači su ustanovili koliko zemljotresa su stene izdržale bez padanja, što im daje izvesni uvid u gornju granicu kretanja tla koje je moglo potresati to mesto kroz istoriju – vraćajući se mnogo dalje unazad nego što trenutna snimanja mogu.

Upoređujući ove nalaze sa trenutnim državnim mapama rizika, zaključili su da bi potres tla tokom „Velikog zemljotresa“ verovatno bio znatno slabiji nego što se misli.

„To su dobri podaci“, rekao je Mark Pitersen, geofizičar koji predvodi razvoj Nacionalnog modela seizmičke opasnosti. Dodao je, pak, da je previše rano da se inkorporiraju kad mape budu ažurirane sledećeg meseca.

Mape opasnosti pomažu vladama da odrede građevinske kodove i planove pripremanja za katastrofu. Osiguravajuće kompanije ih koriste za određivanje premije osiguranja za slučaj zemljotresa u nekoj oblasti.

Ako te mape uključe nove podatke dobijene na osnovu stena, to bi moglo uticati na sve te odluke, kaže Rud. Ona dodaje da, iako nije nužno loše da se zgrade projektuju na preterano oprezan način, ti projekti su možda skuplji nego što je potrebno.

Rud i njen istraživački tim planiraju da nastave proučavanje nepouzdanih stena širom sveta radi unapređenja modela rizika. Ona se nada da će u budućnosti ti testovi biti uključeni u proces modeliranja opasnosti, umesto da se samo koriste za potvrdu podataka nakon događaja.

(Telegraf Nauka/Live Science)