Drevni patogeni iz leda i permafrosta mogli bi ugroziti ekosisteme

Klimatske promene bi mogle ubrzati oslobađanje patogenih „vremenskih putnika“ iz permafrosta i leda koji se tope, a gde su bili zarobljeni hiljadama godina. Njihov dolazak povećava pretnje po globalnu životnu sredinu i čak samo čovečanstvo, piše EurekAlert.

Dok glečeri i permafrost koji se tope predstavljaju rizik od ponovne pojave mnogih vrsta neaktivnih patogena, potencijalnu destrukciju savremenih ekosistema koju donose ovi mikrobi teško je predvideti.

Međutim, nova globalna studija koju sprovode dr Đovani Strona iz Združenog istraživačkog centra Evropske komisije i Kori Bredšo, profesor globalne ekologije sa Flinders univerziteta i Australiji, kalkuliše ekološke opasnosti od oslobađanja tih nepredvidljivih drevnih mikroba.

Istraživači su konstruisali simulirane eksperimente u kojima digitalni patogeni iz prošlosti napadaju zajednice domaćina poput bakterija. Uporedili su efekte invazije patogena na raznovrsne bakterije domaćine sa onima u zajednicama gde se takva invazija nije desila.

Zaključili su da u njihovim simulacijama drevni invazivni patogeni često mogu preživeti i evoluirati u savremenom svetu, a oko 3% je postalo dominantno u novoj sredini.

Oko 1% tih agresora dalo je nepredvidljive rezulatate – neki su prouzrokovali smrt do jedne trećine vrsta domaćina, dok su drugi povećali diverzitet za oko 12% u poređenju sa simulacijama gde bekstvo nije bilo dozvoljeno.

Opasnost od tih 1% oslobođenih patogena se možda čini malom, ali s obzirom na puki broj drevnih mikroba redovno oslobođenih u savremene zajednice, istraživači kažu da ove invazije predstavljaju veliku opasnost.

„U naučnoj raspravi o ovoj temi vlada spekulacija, zbog izazova u sakupljanju podataka i kreiranju eksperimenata da se razrade i testiraju hipoteze. Prvi put imamo obuhvatnu analizu rizika koji po savremene ekološke zajednice predstavljaju ovi patogeni koji putuju kroz vreme“, kaže Strona.

„Otkrili smo da invazivni patogeni često mogu preživeti, evoluirati i, u nekoliko slučajeva, postati izuzetno uporni i dominantni u zajednici, izazivajući ili znatne gubitke ili promene broja živih vrsta. Naši nalazi stoga sugerišu da nepredvidljive pretnje dosad ograničene na naučnu fantastiku mogu u stvarnosti predstavljati ozbiljan rizik kao moćni pokretači ekološke destrukcije“.

Bredšo kaže da novi nalazi pokazuju da rizik od invazije nepoznatih patogena koji mogu izazvati nepopravljivu štetu nije zanemarljiv.

„Iz te perspektive, naši rezultati su zabrinjavajući, pošto ukazuju na stvarni rizik koji proističe iz retkih događaja u kojima patogeni trenutno zarobljeni u permafrostu i ledu proizvode ozbiljne ekološke efekte. U najgorem slučaju, ali i dalje sasvim mogućem, invazija jednog jedinog drevog patogena smanjila je veličinu svoje zajednice domaćina za 30% u poređenju sa našim neinvazivnim kontrolama“.

„Kao društvo, moramo da razumemo potencijalnu opasnost od tih drevnih mikroba kako bismo se pripremili za bilo koje neplanirane posledice njihovog dolaska u savremeni svet. Rezultati nam govore da opasnost više nije prosto fantazija od koje ne treba da budemo spremni da se branimo“.

Istraživači su koristili softversku platformu veštačkog života Avida, koju je razvio Mičigenski državni univerzitet, kako bi konstruisali i testirali simulirano oslobađanje digitalnih patogena u biološke zajednice.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)