Naučnici su na Grenlandu otkrili nešto katastrofalno: Celo čovečanstvo je u velikoj opasnosti

Foto: mediadrumimages/Koen Hoekemeijer / Media Drum World / Profimedia

Nedavno otkriven uzorak leda uzet ispod ledenog pokrivača Grendlanda pre nekoliko decenija otkrio je da je veliki deo ovog ostrva bio bez leda pre oko 400.000 godina, kad su temperature bile slične onima kojima se planeta danas približava, otkrila je nova studija. Ovo je alarmantno otkriće koje znači da bi u bliskoj budućnosti mogli da budemo svedoci katastrofalnog povećanja nivoa okeana i mora.

Ovo istraživanje, na čijem čelu je Pol Birman, naučnik sa Univerziteta Vermont, negiralo je dosad važeće pretpostavke da je veći deo Grenlanda bio prekriven ledom milionima godina. Sad je poznato da je umereno, prirodno zagrevanje dovelo do topljenja leda velikih razmera i porasta nivoa okeana i mora od 1,4 metra. Detalji ovog istraživanja objavljeni su u četvrtak u žurnalu Science.

Preporučujemo

- Kada posmatrate šta je priroda činila u prošlosti, nama naučnicima koji izučavaju Zemlju to je najbolji pokazatelj budućnosti - rekao je Birman za CNN, i naglasio da je ono što ovo izučavanje pokazuje "zastrašujuće".

Nivoi ugljen dioksida u atmosferi sada su 1,5 puta veći nego što su bili pre 400.000 godina, a globalne temperature nastavljaju da rastu. Ako je ledeni pokrivač na Grenlandu pretrpeo naglo smanjenje tokom perioda umerenog zagrevanja, on bi mogao da bude mnogo osetljiviji na promene klime koje su izazvali ljudi nego što se ranije mislilo, i biće sklon nepovratnom, naglom topljenju u vekovima koji su pred nama - objavili su u izjavi autori studije.

Ovo bi, tvrde oni, moglo imati značajan uticaj na razumevanje povećanja nivoa okeana i mora. Kad bi se ledeni pokrivač Grenlanda potpuno otopio, nivoi mora bi se podigli za oko 7 metara, što bi značilo katastrofu za milijarde ljudi koji žive duž obala mora i okeana.

Kako bi kompletirali istraživanje, Birman i međunarodni tim naučnika proveli su godine analizirajući zamrznuti sediment iz ledenog jezgra izvađenog 1966. godine u Kampu Century, američkoj vojnoj bazi na severozapadu Grenlanda. Naučnici su ovde bušli kroz više od 1,5 km leda, kako bi izvukli uzorak zemljišta i stene od 4 metra, koji se nalazio ispod ledenog pokrivača.

U to vreme, nije postojala tehnologija pomoću koje bi mogao potpuno da se razume ovaj sediment, i on je držan u zamrzivaču decenijama. Onda, 2017. godine, on je "ponovo otkriven" u Danskoj.

Birman je otišao u Kopenhagen i poneo je sa sobom nazad u Vermont dva uzorka sedimenta. Kad su naučnici počeli da odvajaju delove sedimenta, bili su iznenađeni kad su primetili grančice, mahovine, lišće i semenke.

- Ovde imamo fosilizovani zamrznuti ekosistem. A to znači, naravno, da ledeni pokrivač tad nije postojao, pošto biljke ne mogu da rastu ispod kilometar i po leda - rekao je Birman za CNN.

Naučnici su morali da otkriju i pre koliko su ove biljke živele. Kako bi se uspostavio vremenski okvir, uzorci su prosleđeni timu na Državnom univerzitetu Juta, koji je koristio tehnologiju luminescencije - tehniku koja im omogućava da procene kad je sediment poslednji put bio izložen sunčevoj svetlosti.

Naučnici su izračunali da je sediment bio nataložen u sredini bez leda pre oko 416.000 godina.

- Ovo je zaista prvi neoboriv dokaz da je veći deo ledenog pokrivača Grenlanda nestao kad je temperatura porasla. Prošlost Grenlanda, očuvana u 4 metra zamrznutog zemljošta, nagoveštava vrelu, vlažnu budućnost planete Zemlje, budućnost bez leda - rekao je Birman.

Potencijalne implikacije za rast nivoa okeana i mora su ogromne, tvrdi Temi Ritenaur, profesorka sa Državnog univerziteta Juta, i ko-autor studije.

- Pred nama su metri podizanja nivoa okeana i mora, verovatno desetine metara. A pogledajte nadmorsku visinu Njujorka, Bostona, Majamija, Amsterdama. Pogledajte Indiju i Afriku - veći deo svetske populacije živi u blizini mora - rekla je ona.

Pored toga što doprinosi podizanju nivoa okeana i mora, gubitak leda ubrzava i globalno zagrevanje, pošto beli led, koji reflektuje sunčevu energiju od površine Zemlje, biva zamenjen sa tamnijim stenama i vegetacijom, koji upijaju energiju Sunca.

- Postoji povratna sprega koja počinje da deluje kad jednom počne da nestaje ledeni pokrivač - zagrevaćemo se još brže - kaže Birman.

Endrju Šepard, direktor odseka za geografiju i prirodne nauke Univerziteta Nortambrije u UK, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da je ova studija bitna jer "povećava našu sigurnost u predviđanja koliko topljenja možemo očekivati u toplijoj klimi".

Džejson Boks, profesor glacijologije na Geološkom istraživanju Danske i Grenlanda, koji takođe nije učestvovao u studiji, kaže da bi ovaj rezultat mogao da rezultira ponovnim promišljanjem uvreženog razmišljanja.

- Trenutno otopljavanje izazvano emisijama gasova staklene bašte moglo bi da smanji ledeni pokrivač na Grenlandu brže nego što se predviđalo - rekao je on za CNN.

Za Birmana, sve ovo znači da postoje dokazi da je ledeni pokrivač Grenlanda veoma nestabilan.

Ukoliko svet ne preduzme radikalne mere kako bi spustio nivo zagađenja koje zagreva planetu na nulu, i ne preduzme ništa kako bi uklonio zagađenje ugljenikom koje je već prisutno u atmosferi, "osuđujemo ledeni pokrivač Grenlanda na propast, i veliko povećanje nivoa okeana i mora će uslediti veoma brzo", kaže Birman.

- Mi geolozi se obično ne uzbuđujemo mnogo zbog onoga što otkrijemo. Ali ovo je veoma uznemirujuće - upozorava on.

(Telegraf nauka/CNN)