Igre na tabli pospešuju matematičku sposobnost male dece

Foto: Shutterstock

Več je poznato da igre na tabli unapređuju učenje i razvoj, uključujući čitanje i pismenost.

Nova studija objavljena u žurnalu Early Years otkriva, u pogledu dece stare 3-9 godina, da format igara na tabli baziranih na brojevima doprinosi poboljšanju brojanja, sabiranja i sposobnosti da se prepozna da li je neki broj veći ili manji od drugog, prenosi EurekAlert.

Istraživači kažu da deca imaju koristi od programa – ili intervencija – u kojima igraju igre na tabli nekoliko puta nedeljno pod nadzorom učitelja ili drugog osposobljenog odraslog lica.

„Igre na tabli unapređuju matematičke sposobnosti male dece“, kaže glavni autor studije dr Haime Baljadares sa Katoličkog univerziteta u Santjago de Čileu.

Upotreba igara na tabli može se smatrati strategijom sa potencijalnim efektima na osnovne i kompleksne matematičke veštine.

Igre na tabli se lako mogu prilagoditi da uključuju ciljeve učenja u vezi sa matematičkim veštinama ili drugim oblastima.

Igre u kojima igrači jedan za drugim pomeraju figure po tabli razlikuju se od onih koje uključuju specifične veštine ili kockanje.

Pravila igre na tabli su fiksirana, što ograničava igračeve aktivnosti, i potezi na tabli obično određuju celokupnu igračku situaciju.

Međutim, predškolske ustanove retko koriste igre na tabli. Cilj ove studije bio je da sakupi dostupne dokaze njihovog uticaja na decu.

Istraživači su pokušali da ispitaju razmere efekata fizičkih igara na tabli na unapređenje učenja kod male dece.

Svoje nalaze su zasnovali na analizi 19 studija objavljenih od 2000, a koje uključuju decu starosti 3-9 godina. Sve osim jedne studije fokusirale su se na odnos između igara na tabli i matematičkih veština.

Sva deca koja su učestvovala u studijama imala su specijalne termine za igre na tabli, u proseku dvaput nedeljno u trajanju od 20 minuta tokom jednog i po meseca. Učitelji, terapeuti ili roditelji bili su među odraslima koji su vodili te sesije.

U nekima od 19 studija, deca su bila grupisana ili oko igre na tabli sa brojevima ili oko igre na tabli koja se nije fokusirala na veštine sa brojevima. U ostalim studijama, sva deca su učestvovala u igrama na tabli sa brojevima, ali su im dati različiti tipovi, na primer domine.

Sva deca su bila ocenjena u pogledu matematičkog učinka pre i posle tih sesija koje su bile osmišljene da podstaknu veštine kao što je brojanje naglas.

Autori su ocenili uspeh u skladu sa četiri kategorije, uključujući osnovnu numeričku kompetentnost kao što je sposobnost imenovanja brojeva, i osnovno razumevanje brojeva, na primer da je „devet veće od tri“.

Ostale kategorije su bile naprednije razumevanje brojeva – kad dete može tačno sabirati i oduzimati – i interesovanje za matematiku.

U nekim slučajevima, roditelji su pohađali obuku kako bi naučili aritmetiku koju bi onda koristili u igrama.

Rezultati su pokazali da su se matematičke veštine popravile značajno nakon sesija među decom – u više od pola (52%) analiziranih zadataka.

U skoro trećini (32%) slučajeva, deca u grupama intervencije su ostvarila bolje rezultate nego ona koja nisu učestvovala u intervenciji sa igrama na tabli.

Rezultati takođe pokazuju da iz dosad analiziranih studija, igre na tabli u oblastima jezika ili pismenosti, iako implementirane, nisu uključivale naučnu evaluaciju (upoređivanje kontrolnih i intervencionih grupa, ili pre i posle intervencije) kako bi se procenio njihov uticaj na decu.

Dakle, osmišljavanje i implementacija igara na tabli zajedno sa naučnim procedurama kako bi se procenila njihova efikasnost su „hitni zadaci za narednih nekoliko godina“, kaže dr Baljadares. I to je sad sledeći projekat koji ispituju.

„Buduće studije bi trebalo da budu osmišljene tako da istražuju efekte koje bi ove igre mogle imati na druge kognitivne i razvojne veštine“, zaključuje dr Baljadares.

„Zanimljiv prostor za razvoj intervencije i procenu igara na tabli trebalo bi da se otvori tokom narednih nekoliko godina, s obzrom na složenost igara i potrebu da se smisli više boljih igara za edukacione svrhe“.

(Telegraf Nauka/EurekAlert)