Tragovi dinosaurusa otkrivaju bujnu, vlažnu životnu sredinu

Foto: Shutterstock

Naučnici pokušavaju da integrišu sedimentologiju, paleontologiju dinosaurusa i paleoklimatske indikatore. Geološka formacija koju sada istražuju stara je oko 90-100 miliona godina. To je približno vreme koje se smatra početkom Beringovog kopnenog mosta – veze između Azije i Severne Amerike, piše Phys.org.

Istraživači žele da znanju ko ga je koristio, kako ga je koristio i kakvi su bili uslovi. Proučavanje paleoklimata može pomoći u razumevanju današnjeg sve toplijeg sveta.

Preporučujemo

Sredina perioda krede bila je najtoplija tačka tog perioda. Formacija Nanušuk daje sliku kako neki ekosistem na velikoj geografskoj širini izgleda kad je planeta toplija.

Bogati nalazi

Formacija Nanušuk je sloj sedimentnih stena debljine od oko 250 do 1500 metara u centralnom i zapadnom delu regiona Nort Slop.

Istraživači su tamo pronašli oko 75 fosilnih tragova i drugih pokazatelja pripisanih dinosaurusima koji su živeli u oblasti reke ili ušća. „Mesto je bilo neverovatno bogato otiscima stopala dinosaurusa“, kažu istraživači.

Međutim, jedna lokacija se isticala. Istraživači su shvatili da stotinama metara hodaju po prastarom predelu. Tamo su pronašli veliko uspravno drveće sa malim drvećem između i lišćem na tlu. Na tlu su bili tragovi i fosilizovani izmet. Našli su brojna fosilizovana debla, neka sa prečnikom od pola metra.

Formacija Nanušuk sadrži stene morskih i nemorskih karakteristika i sastava, ali je istraživanje fokusirano prvenstveno na nemorske sedimente izložene duž gornjeg toka reke Kukpauruk.

„U studiji smo posmatrali relativne frekvencije različitih vrsta dinosaurusa. Interesantno je da su bipedni biljojedi očigledno bili najbrojniji“, kažu istraživači. Biljojedi na dve noge su napravili 59% pronađenih tragova. Biljojedi na četiri noge su napravili 17%, ptice 15% i neavijanski, uglavnom mesožderski, bipedni dinosaurusi 9%.

Zanimljiva je relativna učestalost ptičjih tragova. Autori studije ističu da se skoro polovina severnoameričkih priobalnih ptica razmnožava tokom toplih meseci današnjeg Arktika. Veliki broj fosilnih ptičjih tragova uz reku Kukpauruk sugeriše da je topli paleoklimat bio sličan pokretač za ptice iz perioda krede.

Vlažno i toplo mesto

Analiza izotopa ugljenika u uzorcima drveta pokazala je da je ta oblast dobijala oko 175 centimetara padavina godišnje. Ovi podaci o povećanim padavinama tokom srednjeg perioda krede podržavaju globalne obrasce padavina povezane sa toplotnim maksimumom krede.

Toplotni maksimum krede je bio dugoročna tendencija pre oko 90 miliona godina kad su prosečne globalne temperature bile znatno veće nego današnje.

„Temperatura je bila mnogo veća nego danas, a možda je još interesantnije da je bilo mnogo kiše“, kažu istraživači.

Treba reći da je proučavana lokacija na Aljasci bila 10-15 stepeni severnije tokom srednjeg perioda krede nego danas. Analiza starih stena i sedimenata ukazuje na postojanje rečnog kanala, poplavnog nanosa, priobalnog pojasa, poplavne ravnice, močvare. I može se reći da je grupa dinosaurusa baš volela da bude tamo.

„To je deo veće slike, boljeg sagledavanja kakav je život bio na većim geografskim širinama u vreme kad su dinosaurusi živeli unaokolo“, kažu istraživači.

(Telegraf Nauka/Phys.org)