Poslednji krokodil u Evropi

Istraživači su u južnoj Španiji iskopali životinjske fosile stare oko 4,5 miliona godina, uključujući moguće ostatke „poslednjeg evropskog krokodila“, piše Nature World News.

Katalonski institut za humanu paleoekologiju i socijalnu evoluciju (IPHES) došao je do tih otkrića tokom septembarskih iskopavanja na lokaciji Baza-1 u pokrajini Granada. Na toj lokaciji, otkrivenoj 1996, sistematska iskopavanja su počela 2000. i 2001. Više od 2.000 fosila, uglavnom izumrlih životinja, pronađeno je na skromnoj površini od 30 kvadratnih metara.

Preporučujemo

Starost lokacije Baza, otprilike 4,5 miliona godina, retkost je u Evropi i poznata je po izuzetnoj koncentraciji izumrle faune i flore.

Paleontolozi su sad pronašli više od 500 dobro očuvanih fosila velikih i malih kičmenjaka, starih oko 4,5 miliona godina. Među ostacima su mastodonti, nosorozi, dve vrste konja, razna goveda, jeleni, svinje, veliki mesojedi i kornjače. Analiza sedimenta je takođe otkrila ostatke malih sisara kao što su glodari, kunići, rovčice, vodozemci, gmizavci, ribe i obilje ostataka drveća i biljaka.

Jedini afrički krokodil u evropskoj fosilnoj evidenciji

Istraživački tim je došao do fascinantnog otkrića na lokaciji Baza-1: prvi krokodilski zub pronađen na tom mestu. Taj zub pripada vrsti krokodila afričkog porekla i predstavlja jedinstveno otkriće u evropskoj fosilnoj evidenciji iz tog doba. Možda je to bila poslednja vrsta krokodila koja je naseljavala kontinent.

Smatra se da je taj krokodil stigao na Pirinejsko poluostrvo preko morskog kanala baš pre nego što se Mediteran isušio tokom mesinske krize saliniteta, pre oko šest miliona godina. Ovaj geološki događaj je izolovao Mediteran od Atlantika i doveo do vrlo slanih uslova nepogodnih za život. Kriza je okončana zanklinskom poplavom, koja je napunila Mediteranski basen i ponovo ga povezala sa Atlantikom.

Isušeni prastari Mediteran

Baza-1 ima izuzetan značaj kao najopsežnija fosilna evidencija za postmesinska vremena u Evropi. Tokom mesinske krize saliniteta, Mediteran je isušen, što je stvorilo prelaz od Severne Afrike do Pirinejskog poluostrva. Pronalazak krokodilskog zuba utvrđuje prisustvo krokodila na toj lokaciji tokom neočekivanog hronološkog okvira.

Ti krokodili su došli na Pirinejsko poluostrvo pre otprilike 6,1-6,2 miliona godina, proširujući svoje evropsko prisutvo mnogo duže od ranije poznate granice do pre pet miliona godina.

Istraživači nameravaju da upotrebe fosilne nalaze iz Baze-1 za rekonstrukciju prastare životne sredine. Dokazi sugerišu tropski/suptropski klimat sa visokim temperaturama, obilnim kišnim padavinama i ekosistemom prostranih šuma i otvorenih oblasti naseljenih biljojedima, kao što su troprsti konji.

(Telegraf Nauka/Nature World News)