Može li se smršati bez smanjenja kalorija? Novo istraživanje donelo neočekivane rezultate

Da li je moguće izgubiti višak kilograma bez namernog smanjivanja kalorija, samo promenom vremena u kojem jedemo? Novo istraživanje američkog Univerziteta Džons Hopkins pokazalo je da osobe koje sve obroke rasporede u deset sati dnevno mogu da izgube deo telesne težine čak i kada im je količina hrane unapred određena tako da održavaju postojeću težinu. Međutim, slične rezultate postigli su i učesnici koji nisu morali da ograničavaju vreme obroka.

Ovi nalazi dovode u pitanje pretpostavku da povremeni post, odnosno njegov oblik poznat kao vremenski ograničena ishrana, sam po sebi pruža posebne koristi za metabolizam. Istraživači su želeli da utvrde da li je za mršavljenje presudno kada jedemo ili važniju ulogu imaju ukupna količina hrane i svakodnevne navike, piše SciTech Daily.

Preporučujemo

U studiji je učestvovalo 39 odraslih osoba sa gojaznošću koje su imale predijabetes ili dijabetes tipa 2 kontrolisan ishranom, bez uzimanja lekova za snižavanje šećera u krvi. Istraživanje je trajalo 12 nedelja, a učesnici su nasumično raspoređeni u dve grupe.

Prvu grupu činilo je 19 osoba koje su mogle da jedu samo tokom deset sati dnevno, nakon čega je sledila približno četrnaestočasovna pauza bez hrane. Takav raspored mogao je, na primer, da podrazumeva doručak u osam ujutru i poslednji obrok najkasnije do šest sati uveče.

Preostalih 20 učesnika nastavilo je da jede prema uobičajenom rasporedu, pri čemu su obroci mogli biti raspoređeni tokom 16 sati dnevno.

Posebnost istraživanja bila je u tome što su stručnjaci za ishranu pripremali sve obroke i prilagođavali njihovu kalorijsku vrednost potrebama svakog učesnika. Cilj je bio da telesna težina ostane nepromenjena, kako bi naučnici mogli da ispitaju uticaj samog rasporeda obroka.

Foto: Shutterstock

U prethodnim istraživanjima povremenog posta učesnici su često nesvesno jeli manje, što je otežavalo utvrđivanje da li je do gubitka telesne težine dolazilo zbog duže pauze između obroka ili smanjenog unosa kalorija.

Nakon 12 nedelja obe grupe su izgubile deo telesne težine. Učesnici koji su jeli tokom deset sati dnevno smršali su u proseku približno 2,7 odsto, dok je kod onih sa uobičajenim rasporedom obroka gubitak iznosio oko 2,5 odsto.

Razlika nije bila statistički značajna, što znači da ograničavanje vremena za jelo nije pokazalo jasnu prednost u odnosu na uobičajeni raspored ishrane.

Ipak, naučnici su primetili zanimljive promene u odnosu učesnika prema hrani. Na kraju istraživanja obe grupe pokazivale su bolju kontrolu nad količinom hrane koju jedu, manju sklonost ka jelu pod uticajem stresa i slabiji osećaj gladi.

Ove promene procenjivane su pomoću posebnog upitnika o navikama u ishrani, samokontroli i sklonosti prejedanju. Rezultati ukazuju na to da je redovniji i unapred organizovan raspored obroka mogao povoljno da utiče na ponašanje učesnika, bez obzira na dužinu svakodnevne pauze bez hrane.

Istraživači su ispitivali i da li duži period bez hrane utiče na hormone povezane sa osećajem gladi i sitosti, kao i na zapaljenske procese u organizmu. Zbog toga su na početku i na kraju studije analizirali uzorke krvi.

Posebnu pažnju posvetili su grelinu, hormonu koji podstiče glad, i leptinu, koji učestvuje u regulisanju apetita i energetske ravnoteže. Pratili su i pokazatelje zapaljenja, među kojima je C-reaktivni protein.

Foto: Shutterstock/Lee Charlie

Međutim, ni ove analize nisu otkrile značajne razlike između dve grupe. Ishrana ograničena na deset sati dnevno nije pokazala dodatne koristi u pogledu ispitivanih hormona i pokazatelja zapaljenja.

To ipak ne znači da povremeni post nema prednosti. Nekim ljudima ovakav način ishrane može pomoći da lakše organizuju obroke, izbegnu kasnovečernje grickanje i uspostave redovniji dnevni ritam. Međutim, rezultati studije ne potvrđuju da samo skraćivanje vremena za jelo donosi posebne metaboličke koristi.

Važno je uzeti u obzir i ograničenja istraživanja. U njemu je učestvovao relativno mali broj ljudi, trajalo je tri meseca, a većinu ispitanika činile su žene. Svi učesnici imali su gojaznost i poremećaj regulacije šećera u krvi, pa se nalazi ne mogu automatski primeniti na celokupnu populaciju.

Osim toga, istraživanje ne dokazuje da je moguće mršaviti bez obzira na količinu unete hrane. Kalorijska vrednost obroka bila je pažljivo kontrolisana, a obe grupe dobijale su slične planove ishrane. Zato uočeni gubitak kilograma ne treba tumačiti kao dokaz da vreme obroka može da zameni značaj ukupnog unosa kalorija.

Naučnici planiraju dodatna istraživanja kako bi utvrdili može li vremenski ograničena ishrana pomoći u dugoročnom održavanju postignute telesne težine, uključujući osobe koje su prethodno smršale uz pomoć lekova za regulisanje apetita.

Rezultati zato ne znače da je za mršavljenje dovoljno gledati na sat. Oni pokazuju da vremenski raspored obroka može biti koristan način organizovanja ishrane, ali da u ovom istraživanju nije doneo bolje rezultate od uobičajenog režima. Za dugoročno održavanje zdrave telesne težine važni su kvalitet hrane, ukupan unos kalorija i navike kojih se čovek može pridržavati tokom vremena.

(Telegraf Nauka / SciTech Daily)