Magnetno polje Zemlje utiče na moždanu aktivnost ljudi

Ljudski mozak može reagovati na promene u Zemljinom magnetnom polju, iako toga nismo svesni, pokazuju istraživanja.

Dok je od ranije poznato da brojne životinjske vrste, poput ptica selica, morskih kornjača, pčela i pojedinih riba, koriste magnetorecepciju za orijentaciju i navigaciju, rezultati ovog istraživanja sugerišu da i ljudski mozak poseduje sposobnost da registruje određene promene u geomagnetnom polju, navodi Popular mechanics.

Preporučujemo

Međutim, naučnici naglašavaju da za sada nema dokaza da ova sposobnost utiče na svakodnevno ponašanje ili donošenje odluka, već predstavlja zanimljiv neurobiološki fenomen koji tek treba detaljno istražiti.

U kontrolisanom eksperimentu istraživači predvođeni dr Džozefom Kiršvinkom i dr Šinsukeom Šimojom sa Kalifornijskog tehnološkog instituta (Caltech) u studiji objavljenoj u eNeuro ispitivali su kako ljudski mozak reaguje na pažljivo kontrolisane promene magnetnog polja.

Učesnici su boravili u posebno konstruisanoj, elektromagnetno izolovanoj komori, gde su pomoću sistema kalemova menjani pravac i orijentacija magnetnog polja jačine približno jednake Zemljinom prirodnom magnetnom polju. Tokom čitavog eksperimenta ispitanici su sedeli u potpunom mraku i tišini, dok je njihova moždana aktivnost neprekidno praćena elektroencefalografijom (EEG), kako bi se isključio uticaj svih drugih spoljašnjih nadražaja.

Analiza EEG zapisa pokazala je specifičan i ponovljiv odgovor mozga kada je magnetno polje rotirano na način koji odgovara prirodnim promenama karakterističnim za severnu hemisferu. Tada je zabeležena desinhronizacija alfa talasa, odnosno pad njihove amplitude. Alfa talasi najizraženiji su kada je osoba budna, ali opuštena, a njihovo slabljenje predstavlja dobro poznat neurofiziološki znak da mozak obrađuje novi spoljašnji stimulans i usmerava pažnju na njega.

Zanimljivo je da učesnici nisu bili svesni nikakve promene u svom okruženju, iako je njihov mozak jasno reagovao na magnetni podražaj. Kada su istraživači promenili smer magnetnog polja na način koji nije odgovarao prirodnim geomagnetnim uslovima, isti odgovor nije zabeležen, što ukazuje da reakcija nije bila slučajna niti posledica tehničkih artefakata.

Iako je moždani odgovor bio merljiv, njegovo biološko poreklo još nije razjašnjeno.

Jedna od vodećih hipoteza jeste da u ljudskom organizmu postoje mikroskopske čestice magnetita – prirodnog minerala gvožđa koji može fizički reagovati na promene magnetnog polja i potencijalno preneti signal nervnom sistemu.

Druga hipoteza razmatra ulogu proteina kriptohroma, koji kod pojedinih životinja učestvuje u magnetorecepciji i regulaciji cirkadijalnog ritma. Međutim, nijedan od ovih mehanizama za sada nije potvrđen kao objašnjenje magnetorecepcije kod ljudi i ostaje predmet daljih istraživanja.

Autori studije ističu da rezultati predstavljaju snažan dokaz da ljudski mozak može nesvesno da reaguje na promene Zemljinog magnetnog polja, ali ne potvrđuju postojanje razvijenog „magnetnog čula“ poput onog koje koriste ptice selice ili druge životinje za navigaciju. Takođe, istraživanje ne pruža dokaze da geomagnetno polje kontroliše ljudsko ponašanje, emocije ili donošenje odluka. Umesto toga, ono otvara novo područje neuronauke koje bi u budućnosti moglo pomoći u razumevanju da li ovaj suptilni odgovor ima neku fiziološku funkciju ili predstavlja evolutivni ostatak nekada korisnog senzornog sistema.

Biće potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li prirodne promene Zemljinog magnetnog polja, uključujući geomagnetne oluje, mogu imati merljiv uticaj na ljudski mozak, san ili druge fiziološke procese.

(Telegraf Nauka / Popular mechanics)