Dah ti-reksa i automobil kraljice Elizabete: Naučnici stvaraju vremensku mašinu za nos

Istraživači reprodukuju drevne mirise za posetioce muzeja dok interesovanje za arheologiju mirisa raste.

Od unutrašnjosti automobila kraljice Elizabete II do mirisa pogrebnih praksi drevnog Egipta, posetioci muzeja dobijaju miris prošlosti kao nikada ranije.

Preporučujemo

Stručnjaci kažu da je to više od mirisne senzacije: to je deo šireg napora da se pokušaju reprodukovati senzorni svetovi prošlosti, uz saradnju istoričara, naučnika, stručnjaka za baštinu i parfimera.

„Tokom protekle decenije raslo je interesovanje za ‘arheologiju čula’, uključujući arheologiju mirisa“, rekla je dr Barbara Huber, arheohemičarka iz Instituta Maks Plank za geoantropologiju u Nemačkoj. „Istraživači su počeli da se pitaju ne samo kako su predmeti izgledali, već kako su se prošla okruženja osećala, kako su zvučala i mirisala“.

Ona je radila na pravljenju kartica namirisanih parfemom na bazi sastojaka identifikovanih u ostacima drevnih egipatskih balzama za mumifikaciju, u okviru projekta „Miris zagrobnog života“.

Opisala je to kao „vremensku mašinu za nos“. Radi kreiranja mirisa, ona i kolege su izvršili hemijsku analizu ostataka balzama unutar drevnih egipatskih kanopskih posuda, iz vremena do 1450. godine pre nove ere, da bi identifikovali složenu mešavinu aromatičnih sastojaka.

Među njima su bili pčelinji vosak, smole drveća iz porodice borova i supstanca zvana kumarin, kristalno hemijsko jedinjenje sa mirisom kao vanila. Istraživači su zatim sarađivali sa parfimerom kako bi reprodukovali aromu. Morali su se identifikovati moderni olfaktorni ekvivalenti koji su i bezbedni za javnost i verni biomolekularnim rezultatima.

Aroma je korišćena u različitim okruženjima, uključujući nedavnu izložbu o drevnom Egiptu u Danskoj, i u različitim formatima, uključujući namirisane kartice i fiksne „mirisne stanice“. U poslednjem navedenom slučaju, mirisne patrone su postavljene unutar dve moderne keramičke posude i posetioci su pozvani da podignu poklopac i pomirišu.

Huber je dodala da su namirisane kartice čak poslate đacima koji proučavaju drevnu civilizaciju, dok će miris biti predstavljen na još jednoj izložbi, u Kanadi od juna. Miris može pomoći posetiocima da dožive prošlost. „Može učiniti apstraktnu istoriju konkretno percipiranom. Takođe nas podseća da prošlost nije bila sterilna ili tiha, već čulna, telesna i često intenzivna“.

Nije prvi put da se posetioci muzeja suočavaju sa neobičnim mirisima: izložba grupe Rolling Stones iz 2016. godine uključivala je miris stana u kom su nekad živeli, dok Vikinški centar Jorvik posetiocima nudi vožnju kroz Jork iz vikinškog doba, sa upečatljivom mirisnom okolinom kreiranom 1980-ih.

Međutim, pristup se razvija. „Jorvik je bio prvi i smeo, ali pre svega eksperimentalan, za zabavu ili ‘šokiranje’ posetilaca. Danas možemo zasnivati izložbe mirisa na hemijskoj analizi, arhivskom istraživanju i interdisciplinarnoj saradnji. Miris u muzejima prešao je od teatralne atmosfere na priču baziranu na istraživanju“, kaže Huber.

Parfem iz „Mirisa zagrobnog života“ korišćen je kao edukativno sredstvo za istraživanje sastojaka, odakle su stigli i šta otkrivaju o trgovačkim vezama u drevnom Egiptu.

Kompanija koja je radila u Jorviku je takođe kreirala mirise sa ciljem tačnosti, kao što je dah ti-reksa. Informacije su dala fosilna svedočanstva i paleontolozi su pomogli.

Istraživanje mirisa može doneti koristi istraživačima, proširujući interpretacije i pomažući im da istraže kako su materijali doživljavani, kako su okruženja oblikovana mirisom i kako su se pored njih razvijale kulturne prakse, kažu stručnjaci sa Londonskog univerzitetskog koledža.

Foto: Tolga Akmen / AFP / Profimedia

Huber će uskoro početi rad na novom projektu koji će uključivati rekonstrukciju mirisa iz različitih delova Rimskog carstva, dok će od 26. marta istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža predstaviti dva mirisa u okviru izložbe „Londonska raskršća“, kojom se obeležava dvestogodišnjica Koledža. Posetioci će moći da omirišu biblioteku Katedrale svetog Pavla i unutrašnjost automobila Rover pokojne kraljice Elizabete – iz zlatnih levkova pričvršćenih za staklene boce.

Istraživački tim je ranije radio sa istoričarima umetnosti i kreatorima parfema na rekonstrukciji mirisa pomandera, mirisnog dodatka koji se koristio za sprečavanje bolesti. Taj miris je bio zasnovan na receptu iz „Knjige tajni“ iz 16. veka.

Bilo bi uzbudljivo imati muzej mirisa, kažu istraživači, koji rade na „inventaru mirisa“ – inicijativi koja poziva građane da podele mirise koje bi želeli da sačuvaju za buduće naraštaje.

„Naše tumačenje nasleđa je uveliko vizuelno, ali kad ljudi koriste svoje noseve kao sredstva za razumevanje često dovode u pitanje kako razmišljamo o prošlosti i otkrivaju aspekte nasleđa koji bi inače mogli biti izgubljeni“.

(Telegraf Nauka/Guardian)