Što duži palac, to veći mozak

Što je duži palac, to je veći mozak. To je pokazalo istraživanje naučnika sa Univerziteta u Redingu o primatima.

Istraživači kažu da rezultati ukazuju na to da je mozak koevoluirao sa manuelnom spretnošću kod takvih sisara, prenosi Gardijan.

Preporučujemo

- Zamišljamo evolutivni scenario u kojem je primat ili čovek postao inteligentniji, a sa tim dolazi i sposobnost da se razmišlja o planiranju akcija, o tome šta radite svojim rukama, i da shvatite da ste zapravo efikasniji ako to radite na jedan ili drugi način. A oni koji imaju duže palčeve ili veću sposobnost da manipulišu predmetima na način na koji um to može da zamisli, verovatno su bili uspešniji - rekla je dr Džoana Bejker, vodeći autor istraživanja sa Univerziteta u Redingu.

Smatra se da su i veliki mozgovi i manuelna spretnost odigrali važnu ulogu u ljudskoj evoluciji, pri čemu su opozitni palčevi ključna karakteristika koja je omogućila veću sposobnost hvatanja i manipulisanja predmetima – uključujući i alat.

Međutim, pošto i neki drugi primati imaju delimično opozitne palčeve, ostalo je pitanje da li bi i druge promene na šaci – kao što je dužina palca – mogle takođe biti važne u evoluciji upotrebe alata.

- Uopšteno govoreći, može se reći da što duži palac imate, to imate više mogućnosti pokreta za podizanje i kontrolisanje malih predmeta - rekla je Bejkerova.

Da bi istražili ovo pitanje, Bejker i kolege su proučavali procenjenu masu mozga i dužinu palca kod 94 vrste primata, od pet naših drevnih srodnika hominina do lemura. Rezultati, objavljeni u Nature Communications Biology, otkrivaju da ljudi i većina drugih hominina imaju palčeve koji su znatno duži nego što bi se predvidelo na osnovu proporcija šake primata u celini. Međutim, dalja analiza je otkrila intrigantan obrazac.

- Kada imate duže palčeve u odnosu na celu šaku, to se obično javlja zajedno sa ukupnim povećanjem veličine mozga - rekla je Bejkerova.

Samo je rani hominin A. sediba odstupao od ovog trenda, sa palcem koji je bio duži od očekivanog, čak i nakon uzimanja u obzir veličine mozga – nešto za šta Bejker kaže da je verovatno povezano sa životom provedenim i na drveću i na zemlji.

Dalja analiza je otkrila da je neokorteks, region mozga uključen u kogniciju, osećaje i planiranje akcija, veći kod primata sa dužim palčevima.

(Telegraf Nauka/The Guardian)