Namerno inficirati drugi svet životom da bismo videli šta će se desiti

Nova studija predlaže čudan eksperiment na Enkeladu i upozorava zašto verovatno ne bi trebalo da ga izvedemo.

Ledeni meseci u solarnom sistemu, kao što su Evropa oko Jupitera i Enkelad oko Saturna, najverovatniji su kandidati u solarnom sistemu za život van Zemlje. Imaju duboke okeane i, u slučaju Enkelada, znamo da tamo postoje bitni elementi za život i hemijsku aktivnost u okeanu. Nova studija nas poziva da razmislimo o smelom predlogu da se Enkelad „zarazi“ mikrobima.

Preporučujemo

Pretpostavimo slanje misija na Saturn i otkriće da nema života u okeanu Enkelada. Postoji naučni argument da se tamo donese život radi izučavanja i razumevanja proliferacije života u beživotnom svetu koji je ipak pogodan za život. To bi nam moglo reći kako se život širio u našem svetu tokom najranijih epoha naše planete.

Takva situacija bi postojala na svakoj mladoj planeti odmah nakon pojave života, ali pre uspostavljanja biote planetarnih razmera. Primer je hadajk ili rani arhaik na Zemlji, pišu istraživači iz Centra za astrobiologiju Univerziteta u Edinburgu i Instituta za okeanografiju u San Dijegu.

Znanje dobijeno od takvog inficiranja okeana ledenih meseca bi se naročito odnosilo na širenje života u ranim okeanima, kao što je moglo biti da je život na Zemlji nastao u nekom dubokookeanskom hidrotermalnom izvoru.

Osim razumevanja života na Zemlji, ovo bi moglo pokazati kako naseliti nove svetove, a naseljeni Enkelad bi mogao postati izvor materijala za istraživanje spoljašnjeg solarnog sistema. Studija čak sugeriše da bismo to mogli uraditi sa postojećom tehnologijom. Dok za teraformiranje Marsa nemamo sredstva, postoje načini da se život proširi na izvesne puste svetove koji su mogući za čovečanstvo.

Samo zato što bismo nešto mogli da uradimo ne znači da to treba da uradimo. Autori ne beže od etičkih pitanja sa kojima se suočava svaki aspekt takvog poduhvata.

Ako život bude otkriven na Enkeladu, to će biti revolucionarno i brinuli bismo za njegovo očuvanje u najvećoj mogućoj meri. Međutim, ako eksperimenti ne pronađu dokaze o životu, koliko sigurni bismo morali da budemo pre izvođenja takvog eksperimenta? To nije sve. Imamo li pravo da menjamo čitavu biosferu na neki period ili zauvek?

„Ono što opisujemo ovde može se primeniti na druge okeanske svetove kao što su Evropa, Titanov okean ispod površine, Cerera i zapravo bilo koje planetarno telo sa okruženjima pogodnim za život, ali bez života. Pravo je vreme za raspravu o ovoj potencijalnoj biološkoj granici i etičkim pitanjima koja pokreće“, zaključuju autori.

Naše istraživanje kosmosa ima veliki potencijal za razumevanje života na Zemlji, ali sigurno treba da razmislimo o onome šta radimo i kako to radimo.

(Telegraf Nauka/IFL Science)