Telefon nije izvor problema, već ogledalo naših navika: I bez njega nalazimo izgovore

Istraživanje objavljeno u Frontiers in Computer Science donosi zaključak koji, iako nije šokantan, svakako izaziva pažnju. Naime, studija je pokazala da udaljavanje telefona od nas, čak i na 1,5 metar, nije značajno uticalo na smanjenje prokrastinacije i povećanje fokusa. Ovo otkriće, iako deluje logično, zapravo nosi sa sobom važnu poruku o tome šta zaista stoji iza naše nesposobnosti da se fokusiramo na zadatke i obaveze, piše TechXplore.

Eksperiment je obuhvatio 22 učesnika koji su radili u zvučno izolovanim prostorijama. Svaki učesnik je imao svoj uobičajeni radni set — laptop i telefon. Razlika je bila samo u tome što je u jednom slučaju telefon bio na stolu, dok je u drugom scenariju bio postavljen na udaljeni sto, 1,5 metar daleko. Iako se pokazalo da su učesnici koristili telefon manje kada je bio udaljen, to nije dovelo do povećanja produktivnosti. Umesto toga, pažnja je bila preusmerena na laptop, koji je, kao i telefon, ponudio različite oblike distrakcije. Ispitanici su prokrastinirali na isti način, bez obzira na to da li je telefon bio prisutan ili ne.

Preporučujemo

Iako rezultati možda nisu iznenađujući, sami po sebi postavljaju važna pitanja. Da li je zaista telefon glavni krivac za našu nesposobnost da se fokusiramo? Da li je problem u tehnologiji ili je problem u našim navikama i rutinama koje smo razvili? Istraživači, uključujući autora studije, dr Maksa Hajtmajera, sugerišu da nije uređaj taj koji je izvor ometanja, već naši obrasci ponašanja.

- Problem nije u telefonu, već u navikama i rutinama koje smo razvili -  kaže Hajtmajer.

I zaista, to je ključna poruka koju ovaj eksperiment nosi.

Telefon nije samosvestan entitet koji nas tera na gubitak fokusa. Mi sami biramo da li ćemo koristiti telefon da bismo se opustili, skrolovali po društvenim mrežama ili proveravali e-mail. U istraživanju je jasno da učesnici nisu postali produktivniji samo zato što je telefon bio udaljen. Umesto da se više fokusiraju na zadatke, oni su svoju pažnju preusmerili na laptop, koji je, kao i telefon, nudio brojne distrakcije.

Navike koje imamo sa telefonima i drugim uređajima ne zavise od njihove fizičke blizine. Čak i kada je telefon daleko, naše navike i mentalni obrasci ostaju isti. Možda će nas telefon na stolu podsećati na skrolovanje po društvenim mrežama, ali ako ga sklonimo, umesto toga ćemo koristiti laptop, pa čak i papirne beleške, sve u pokušaju da pronađemo izlaz iz onoga što zaista ne želimo da uradimo — suočavanje sa zadacima koji zahtevaju koncentraciju i trud.

Ono što ovaj eksperiment zapravo pokazuje jeste da se problem sa prokrastinacijom ne rešava jednostavnim pomeranjem uređaja. Da bi se stvarno smanjila prokrastinacija, mora se pozabaviti samim navikama i obrascima ponašanja. Iako telefon i aplikacije mogu biti distrakcija, pravo pitanje je: „Zašto mi stalno tražimo distrakciju?“ Odgovor leži u tome da prokrastinacija nije samo pitanje tehnologije, već unutrašnjih navika, rutinskih sklonosti i naše sklonosti ka izbegavanju izazova koji od nas zahtevaju veći napor i koncentraciju.

Dr. Hajtmajer ističe da su aplikacije koje nas ometaju razvijene kako bi izazvale naše sklonosti ka konstantnoj potrazi za nagradama, poput lajkova i komentara, što samo povećava našu sklonost ka ometanju. - Nisu uređaji krivi, već način na koji ih koristimo i navike koje stvaramo - kaže on.

S obzirom na sve ovo, postavlja se pitanje šta možemo da učinimo da smanjimo ometanje i povećamo produktivnost? Iako jednostavno sklanjanje telefona može biti koristan korak, pravi odgovor leži u prepoznavanju naših mentalnih obrazaca i u učenju kako da se nosimo sa izazovima i zadacima koji nas ometaju. To znači razvijanje zdravijih navika, postavljanje ciljeva, pravljenje planova i vežbanje sposobnosti da se fokusiramo na ono što je zaista važno.

Pored toga, može se razmisliti o strategijama poput isključivanja notifikacija, postavljanja vremena za odmor, kao i razvijanja novih tehnika za upravljanje vremenom. Ipak, ključno je shvatiti da tehnologija nije sama po sebi loša — loše su navike koje ona podstiče.

(Telegraf Nauka / TechXplorer)