Kibernetička bubašvaba – kombinacija više miliona godina evolucije i tehnološke magije

Umesto upotrebe robota, istraživači sa Univerziteta Osaka i Univerziteta Diponegoro žele da iskoriste prednosti kibernetičkih insekata radi pružanja pomoći prilikom katastrofa i bezbednosnih provera u negostoljubivim okruženjima.

Od zona katastrofe do ekstremnih okruženja, postoje oblasti kojima ljudi ne mogu da pristupe. To je problem za operacije potrage i spasavanja, istraživanja, nadgledanja itd.

Preporučujemo

Međutim, moguće rešenje su kibernetički insekti. Oni imaju mnogo prednosti u odnosu na tradicionalne robote. Potrošnja energije predstavlja manji problem, tako da ih je lakše minijaturizovati i čak su „unapred konstruisani“ na neki način.

Ipak, istraživanje o kibernetičkim insektima je ograničeno na jednostavna okruženja poput ravnih površina sa eksternim uređajima koji pomažu u navigaciji. Istraživači su želeli da vide da li kibernetički insekt može da se kreće u složenijoj sredini stvarnog sveta.

„Pravljenje funkcionalnog robota u malim razmerama nije lako. Hteli smo da zaobiđemo ovu prepreku putem jednostavnog pristupa“, kažu istraživači. „Prostim kačenjem elektronskih uređaja za insekte možemo izbeći detalje robotičkog inženjeringa i fokusirati se na ostvarenje ciljeva“.

Senzori koji detektuju kretanje i prepreke postavljeni su na bubašvabe i programirani da rade zajedno sa njihovim prirodnim sposobnostima kao štu su penjanje ili držanje uz zid. Mali elektronski sklopovi slali su navigacione komande bubašvabama kad je bilo potrebno, ali su inače ostajali po strani, dopuštajući kibernetičkim insektima da zaobilaze prepreke ili da se prirodno oporavljaju od padova. Čak i u relativno složenim okruženjima koja su bila nepoznata bubašvabama, kibernetički insekti su uspeli da prevaziđu prepreke i dođu do cilja.

„Verujemo da naši kibernetički insekti mogu da postignu ciljeve sa manje napora i energije nego potpuno mehanički roboti. Naš autonomni biohibridni navigacioni sistem rešava probleme koji tradicionalno muče robote, poput oporavka od pada. To je potrebno za izlazak iz laboratorije u scenarije stvarnog života“, kažu istraživači.

Kibernetički insekti već imaju neke zadatke. Oni mogu da ispitaju lokacije nakon katastrofe koje su previše opasne za ljude i mogu se upotrebiti za identifikaciju spasilaca u opasnim okruženjima.

Naravno, takođe se mogu upotrebiti za istraživanje okruženja previše malih za ljude, kao što su cevi ili ruševine. Ambiciozniji ciljevi su iskorišćavanje njihove sposobnosti za rad u sredinama sa niskim nivoom kiseonika, na velikim morskim dubinama ili u svemirskom istraživanju.

Rad nije uvek strašan: ovim kiborzima može biti dozvoljen ulaz na neka od najosetljivijih mesta kulturne baštine, što je privilegija uskraćena većini ljudi.

Pošto dalje istraživanje ima za cilj unapređenje brzine i navigacije kiborga, spasilački timovi i arheolozi treba da budu spremni da požele dobrodošlicu novim šestonogim radnicima.

(Telegraf Nauka/Osaka University)