Da li životinje mogu da nauče „jezik“ druge vrste?

Komunikacija među životinjama je jedan od najfascinantnijih aspekata života u prirodi. Svake godine saznajemo više o načinima na koje životinje međusobno komuniciraju, ali takođe istražujemo i mogućnost da životinje razumeju i usvajaju komunikaciju drugih vrsta.

Naša svakodnevna iskustva sa životinjama, bilo da su u pitanju kućni ljubimci, divlje vrste ili čak domaće životinje, pokazuju da one koriste različite zvuke, pokrete i signale kako bi komunicirale sa sopstvenom vrstom. Međutim, kada razmislimo o tome da li životinje mogu da nauče jezik druge vrste, dolazimo do pitanja koje se tiče dubokih kognitivnih sposobnosti i složenosti životinjske komunikacije. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, važno je istražiti specifične primere komunikacije između vrsta i razjasniti da li je uopšte moguće da životinje usvoje i koriste vokalizacije drugih vrsta.

Preporučujemo

Pre nego što se upustimo u detalje međuvrsne komunikacije, važno je razumeti da se izraz jezik ne može primeniti na životinje na isti način kao na ljude. Za ljude, jezik predstavlja specifičan sistem komunikacije koji je apstraktan i složen, sa gramatičkim pravilima i sposobnošću da se prenesu apstraktne ideje i složeni koncepti. Međutim, kod životinja, komunikacija se uglavnom svodi na specifične zvuke ili signale koji imaju direktno značenje u određenim situacijama.

Sajmon Taunsend, profesor evolucione antropologije na Univerzitetu u Cirihu, naglašava da jezik nije nešto što se može primeniti na životinje u ljudskom smislu. On objašnjava da je jezik specifičan komunikacioni sistem za ljude, dok se kod životinja proučavaju konkretni komunikacioni obrasci, kao što su zvučni signali koji imaju određena značenja u određenim kontekstima. Dakle, dok životinje ne koriste jezik u ljudskom smislu, one ipak koriste određene oblike komunikacije koji se mogu analizirati.

Jedan od najpoznatijih i najistraživanijih primera kada su u pitanju komunikacije između vrsta su ptice. Ptice su česte mete istraživanja jer su veoma glasne i koriste različite zvuke i signale za komunikaciju. Na primer, jedno istraživanje o migraciji pevačica ukazuje na to da ptice ne samo da prepoznaju pozive svojih vlastitih vrsta, već mogu da razumeju i pozive drugih vrsta koje sreću tokom svog migracionog puta.

Benjamin Van Doren, prvi autor studije i docent na Univerzitetu Ilinois Urbana-Šampejn, objasnio je da su istraživači tražili specifične obrasce u vokalizacijama koje ptice koriste. Oni su otkrili da ptice koje migriraju mogu da koriste vokalizacije drugih vrsta ptica kako bi ostale sigurne na svom putovanju. Ovaj istraživački rad podržava ideju da migracija nije samo usamljeni put, kako se nekada smatralo, već da ptice različitih vrsta komuniciraju kako bi preživele i ostale sigurne.

- Istraživali smo obrasce u vokalizacijama, tražeći nenamernost u komunikaciji između različitih vrsta - rekao je Van Doren za Live Science.

Podaci pokazuju da ptice različitih vrsta koriste međusobnu komunikaciju da bi se upozoravale na potencijalne predatore ili opasnosti, što pokazuje da postoji element saradnje između vrsta kroz komunikaciju.

Međutim, iako je ovo istraživanje ukazalo na postojanje komunikacije između vrsta, još uvek nije moguće tačno interpretirati šta ptice govore. Van Doren ističe da su pozivi ptica mogli da sadrže više informacija nego što trenutno možemo da razumemo. Dakle, iako je komunikacija između različitih vrsta moguća, još uvek je teško razjasniti sve detalje onoga što se zapravo komunicira.

Jedan od najsvetskih primera kako životinje mogu da usvoje zvuke drugih vrsta i koriste ih u svoju korist dolazi od drongosa (Dicrurus adsimilis), ptice koja se nalazi u Africi. Fork-tailed drongosi su poznati po tome što prate druge životinje, posebno merkate, sa ciljem da im ukradu hranu. Ove ptice koriste alarmne pozive, zvuke koji ukazuju na dolazak predatora, kako bi uplašile merkate i naterale ih da se sakriju, što im omogućava da dođu do hrane.

Međutim, ovo ponašanje nije trajalo dugo. Merkati su shvatili da alarmni pozivi drongosa nisu uvek bili ozbiljni, pa su počeli da ignorišu ove pozive. U tom trenutku, drongosi su pokazali izuzetnu sposobnost za učenje. Umesto da nastave da koriste iste alarmne pozive, oni su počeli da imitiraju alarmne pozive drugih ptica, pa čak i pozive samih merkata. Ovo je omogućilo drongosima da nastave sa obmanom i da dođu do hrane, čak i nakon što su merkati shvatili njihovu taktiku.

Tomas Flauer, biološki instruktor na Univerzitetu Capilano u Kanadi, proučavao je ponašanje drongosa i otkrio da ove ptice nisu samo prepoznavale zvuke drugih vrsta, već su ih i usvajale kako bi ih koristile u svojoj strategiji. Drongosi znaju da imitiraju vrstu koju prate Ovaj obrazac pokazuje da drongosi nisu samo pasivni posmatrači, već aktivno uče i koriste zvuke koje čuju kako bi postigli svoje ciljeve.

Iako je ovo ponašanje drongosa impresivno, još uvek nije jasno da li ove ptice zaista namerno pokušavaju da obmanu druge životinje ili su samo naučile da će određeni zvuci rezultirati hranom. Flover napominje da je veoma teško dokazati da li drongosi zaista pokušavaju da prevarite druge životinje, što podrazumeva svesnu nameru, ili da li jednostavno ponavljaju zvuke koje su naučili kroz iskustvo.

- Pružiti jasne dokaze o namernom obmanjivanju je vrlo teško - dodaje Flauer.

Ipak, zanimljivo je da mladi drongosi, slično kao i deca, ponavljaju zvuke koje ne razumeju odmah i kroz iskustvo i učenje na greškama uče značenje tih zvukova. Ovo ponašanje može da upućuje na sposobnost životinja da uče i prilagođavaju svoje ponašanje na osnovu iskustva, iako nije potpuno jasno da li je to svestan pokušaj obmane.

Komunikacija među životinjama, i posebno mogućnost komunikacije između vrsta, ukazuje na to da životinje imaju izuzetne sposobnosti za učenje i adaptaciju. Iako nije moguće tvrditi da životinje imaju jezik u ljudskom smislu, njihova sposobnost da prepoznaju, razumeju i koriste vokalizacije drugih vrsta ukazuje na to da životinje poseduju kognitivne sposobnosti koje im omogućavaju da uče i prilagode svoje ponašanje. Kroz dodatna istraživanja, možda ćemo u budućnosti moći da razjasnimo da li životinje mogu da nauče jezik drugih vrsta ili ako je to samo adaptivno ponašanje koje se razvija kroz iskustvo i interakciju sa okolinom.

(Telegraf Nauka / Live science)