Da li planetarna evolucija pogoduje životu nalik ljudskom? Studija povećava šanse da nismo sami

Čovečanstvo možda nije izuzetan, već je prirodan evolucioni ishod za našu planetu i verovatno druge, prema novom modelu razvoja inteligentnog života na Zemlji.

Taj model, koji preokreće decenijama staru teoriju „teških koraka“ – da je inteligentni život bio veoma neverovatan događaj, sugeriše da to možda nije bilo baš tako teško ili neverovatno.

Preporučujemo

Istraživači sa Pensilvanijskog državnog univerziteta kažu da novo tumačenje porekla čovečanstva povećava verovatnoću da inteligentni život postoji na drugim mestima u univerzumu.

Evolucija složenog života je možda manje pitanje sreće, a više pitanje interakcije života i njegove sredine, što otvara uzbudljive nove puteve istraživanja u pokušaju da razumemo naše poreklo i mesto u univerzumu.

Model „teških koraka“, koji je prvobitno razvio teorijski fizičar Brendon Karter 1983, kaže da je naša evolucija bila vrlo malo verovatna zbog vremena potrebnog da ljudi evoluiraju na Zemlji s obzirom na ukupno trajanje života Sunca – i stoga je verovatnoća da bića poput ljudi postoje van Zemlje krajnje mala.

U novoj studiji, istraživači među kojima su astrofizičari i geobiolozi tvrde da je okruženje na Zemlji prvobitno bilo negostoljubivo za mnoge oblika života i da su ključni evolucioni koraci postali mogući tek kad je globalno okruženje dostiglo „prijemčivo“ stanje.

Na primer, složen životinjski život zahteva određen nivo kiseonika u atmosferi, tako da je oksigenacija Zemljine atmosfere putem fotosinteze mikroba i bakterija bila prirodan evolucioni korak za planetu, što je omogućilo razvoj novijih oblika života.

Inteligentni život možda ne zahteva niz srećnih događaja da bi postojao, kažu istraživači.

Ljudi nisu evoluirali „rano“ ili „kasno“ u Zemljinoj istoriji, već „na vreme“, kad su se stekli uslovi. Možda je to samo pitanje vremena i možda su druge planete sposobne da postignu te uslove brže nego Zemlja, dok nekim planetama možda treba još više vremena.

Centralno predviđanje teorije „teških koraka“ je da vrlo malo, možda nijedna druga civilizacija ne postoji u čitavom univerzumu, pošto su koraci poput nastanka života, razvoja složenih ćelija i pojave ljudske inteligencije malo verovatni na osnovu Karterove interpretacije da čitav životni vek Sunca iznosi 10 milijardi godina i Zemljine starosti oko pet milijardi godina.

U novoj studiji istraživači kažu da se vreme pojave čoveka može objasniti nizom otvaranja mogućnosti za život tokom Zemljine istorije, usled promena u dostupnosti nutrimenata, temperaturi površine mora, nivoima saliniteta okeana i količini kiseonika u atmosferi.

S obzirom na sve faktore koji su imali uticaj, Zemlja je tek nedavno postala gostoljubiva za čovečanstvo – kao prirodan rezultat delovanja tih uslova.

„Umesto da baziramo predviđanja na životnom veku Sunca, trebalo bi da koristimo geološke vremenske razmere, pošto je toliko potrebno da se atmosfera i teren promene. Ovo su normalne vremenske razmere na Zemlji. Ako život evoluira sa planetom, evoluiraće u planetarnim vremenskim razmerama i planetarnim tempom“, kažu istraživači.

Ova studija predstavlja saradnju fizičara i geobiologa u cilju dobijanja bolje slike evolucije života na planeti poput Zemlje.

Istraživači planiraju da testiraju svoj alternativni model. Predloženi istraživački projekti uključuju potragu za biopotpisima, kao što je prisustvo kiseonika, u atmosferama planeta izvan našeg solarnog sistema.

Takođe je predloženo testiranje zahteva za „teške korake“ radi utvrđivanja koliko su zaista teški putem izučavanja jednoćelijskih i višećelijskih oblika života u specifičnim uslovima životne sredine poput nižih nivoa kiseonika i temperature.

Osim toga, sugerisano je da bi istraživačka zajednica trebalo da ispita da li su novosti u evoluciji – poput pojave života, oksigenske fotosinteze, eukariotskih ćelija, životinjskih višećelijskih organizama i homo sapijensa – zaista singularni događaji u Zemljinoj istoriji. Da li su se slične inovacije mogle razviti nezavisno u prošlosti, ali su svedočanstva da su se desile izgubljena zbog ekstinkcije ili drugih faktora?

Ova nova perspektiva sugeriše da pojava inteligentnog života možda ipak nije toliko neverovatna. Umesto niza malo verovatnih događaja, evolucija je možda predvidljiviji proces, koji se odvija kad globalni uslovi to dozvoljavaju. Model važi i za druge planete, ne samo za Zemlju, povećavajući mogućnost da život sličan našem postoji i drugde.

(Telegraf Nauka/Phys.org)