Zašto neki golubovi izvode salto unazad – najmanje pet gena je uključeno

Atusa Samani je počela da uči o genetici golubova kad je bila mala. Odrasla je okružena golubovima u Isfahanu, gradu u centralnom Iranu čuvenom po svojim golubarnicima.

Njena omiljena ptica je bila potpuno bela. Kad je imala 6-7 godina, Samani je primetila da taj određeni golub nikad nije bio roditelj potpuno belim mladuncima.

Preporučujemo

Naučila je da bela boja predstavlja recesivnu genetsku osobinu – koja se ispoljava samo kad jedinka nasledi dve oštećene kopije gena. U ovom slučaju, golub je imao dve oštećene kopije gena koji obično proizvodi pigment za boju perja, pa je njegovo perje bilo belo. Međutim, njegovi potomci su nasleđivali normalnu verziju gena od svojih majki i imali obojeno perje.

Samani nije zaboravila ovo rano saznanje o nasleđu kod golubova i ono je podsticalo njenu želju da nauči više o genetici. Kad je došla u Sjedinjene Američke Države da studira na Univerzitetu Juta u Solt Lejk Sitiju, bilo je prirodno da se pridruži istraživanju zašto neki golubovi (Columba livia) izvode salto unazad.

Postoje dve varijente ovih golubova prevrtača: leteći prevrtači poput birmingemskih prevrtača, koji lete, ali izvode duga prevrtanja ka tlu pre nego što nastave da lete, i takozvani podni prevrtači, koji ne mogu da lete, ali izvode prevrtanja unazad na tlu.

Mnoge persijske pesme kažu da golubovi izvode akrobatiku zato što su srećni, ali Samani kaže da je istina mračnija: „Definitivno se radi o poremećaju kretanja i nema dobru stranu“. Poremećaj je progresivan, javlja se ubrzo nakon izleganja i postepeno se pogoršava dok ptice ne izgube sposobnost letenja.

Samani ispituje gene odgovorne za prevrtanje unazad – barem pet gena je uključeno u to ponašanje. Njene kolege su potvrdile da je prevrtanje unazad recesivna odlika ukrštajući golubove pismonoše sa podnim prevrtačima – nijedan hibridni potomak se nije prevrtao. Kad su se hibridne ptice razmnožavale međusobno, oko četiri od 10 potomaka su izvodili salta kad bi bili primorani da lete.

Ispitivanje genske aktivnosti u mozgovima ptica otkrilo je skoro 2.000 gena koji postaju više ili manje aktivni u mozgovima podnih prevrtača nego kod dve rase golubova neprevrtača.

Potraga je sužena na oko 300 gena koji mogu dovesti do prevrtanja, ali se uzrok još ne može pripisati nekim određenim genima.

Samani će uskoro doktorirati i preći na predavanje. Nedostajaće joj golubovi i mentalna vežba koju su joj omogućavali. „Pet godina sam razmišljala o tome. Imam deo slagalice ovde…deo onde…Kako ih mogu složiti da imaju smisla? Da li se uklapaju? To će mi najviše nedostajati. Volim da rešavam misterije“, kaže ona.

(Telegraf Nauka/Science News)