Mozak napisani tekst prepoznaje za 125 milisekundi: U treptaju oka pamti i besmislene fraze

Ljudski mozak može da prepozna osnovne strukture pisanog jezika za samo 125 milisekundi, što je približno brzina treptaja oka. Ovo otkriće, objavljeno u časopisu Science Advances, pokazuje koliko je efikasno procesiranje jezika, čak i u formi koja nije vezana za govor.

Istraživači sa Univerziteta u Njujorku, predvođeni profesorkom lingvistike i psihologije Linom Pilkanen, merili su moždanu aktivnost kod 36 dobrovoljaca koristeći neinvazivnu tehniku magnetoencefalografije. Ova tehnika koristi magnetna polja za praćenje električne aktivnosti u mozgu. Cilj je bio da se istraži kako mozak reaguje na pisane rečenice i da li prepoznaje strukture brže nego što je potrebno da izgovorimo jednu reč naglas, piše Live science.

Preporučujemo

Učesnicima su prikazivane tročlane rečenice na ekranu u trajanju od 300 milisekundi, nakon čega su dobili drugu grupu reči. Njihov zadatak bio je da utvrde da li je druga rečenica ostala ista ili je izmenjena.

Rezultati su pokazali da je leva temporalna kora mozga, koja je ključna za razumevanje jezika, reagovala za samo 125 milisekundi. Ova oblast je pokazala značajno veću aktivnost kada su učesnici čitali strukturirane rečenice poput medicinske sestre čiste rane, u poređenju sa nestrukturisanim listama reči, kao što su srca pluća jetra.

- Mozak je sposoban da brzo prepozna jezičke strukture, baš kao što prepoznaje vizuelne scene ili, na primer, svoj automobil na parkingu - objašnjava Pilkanen.

Ova brzina ukazuje na to da ljudi procesuiraju reči na sličan način kao što opažaju okolinu, što je ključna veština za svakodnevno funkcionisanje. Zanimljivo je da je mozak prepoznavao i rečenice sa gramatičkim greškama, poput "medicinske sestre čisti rane", kao i besmislene fraze poput "rane čiste medicinske sestre". Ovo pokazuje da mozak ne prepoznaje samo prisustvo reči, već odmah primenjuje prethodno znanje o svetu kako bi procenio značenje rečenice. Studija otkriva nove aspekte neurobiologije jezika, posebno onih koji nisu povezani sa govorom.

- Proces govora primorava nas da jezik pretvorimo u sekvencijalni niz moždanih aktivnosti, što ograničava razumevanje jezičkih svojstava na one potrebne za reč-po-reč serializaciju - kaže Pilkanen.

Pisani jezik omogućava naučnicima da proučavaju šire i apstraktnije aspekte jezika. Istraživači planiraju da nastave sa analizom različitih struktura rečenica koje mozak može brzo prepoznati. Takođe, žele da istraže da li ove strukture odgovaraju rečenicama koje ljudi prvo uče kao deca.

Posebno ih zanima i da li drugi vizuelni stimulansi, poput slika, koriste iste mehanizme za obradu kao i tekst. Ova otkrića ne samo da doprinose razumevanju jezika, već otvaraju vrata za nova istraživanja o vezama između pisanog jezika, govora i vizuelne percepcije.

(Telegraf Nauka / Live science)