Vreme čitanja: oko 5 min.
6 tajni uspeha: Ovo su ključne razlike između mozga sportiste i mozga prosečne osobe
Vreme čitanja: oko 5 min.
Jedinstvene kognitivne sposobnosti, a ne samo fizička spremnost razdvajaju vrhunske atlete od ostatka planete
Kada pomislimo na vrhunske sportiste, često mislimo na njihove fizičke sposobnosti – brzinu, snagu i izdržljivost. Međutim, naučna istraživanja sve više otkrivaju da sportski uspeh nije samo rezultat telesnog treninga, piše Live Science.
Mozak sportista prolazi kroz značajne promene kako bi se prilagodio zahtevima sporta, omogućavajući im da postignu izvanredne rezultate. Ove promene utiču na različite aspekte njihovih kognitivnih sposobnosti, čineći ih različitim od prosečne osobe. Evo 6 načina na koje se mozak sportista razlikuje od mozga običnih ljudi.
Preporučujemo
Ne starimo postepeno, već naglo: Otkriveno tačno u kojoj godini se to dešava, jedna promena može da pomogne
Da li su biljna ulja štetna za zdravlje? Evo šta o tome kažu naučna istraživanja
1. Vizuelno učenje i procesuiranje informacija
Jedna od ključnih veština za uspeh u sportu, posebno u timskim sportovima kao što su fudbal ili košarka, jeste sposobnost brzog učenja i procesuiranja vizuelnih informacija. Studija iz 2013. godine objavljena u časopisu Scientific Reports otkrila je da su profesionalni sportisti, uključujući hokejaše, fudbalere i ragbiste, bolji vizuelni učenici od osoba sa nižim nivoom sposobnosti u istim sportovima.
U eksperimentu su profesionalci upoređivani sa elitnim amaterima (kao što su američki univerzitetski sportisti) i sa studentima koji nisu sportisti. Rezultati su pokazali da profesionalni sportisti ne samo da su postizali bolje rezultate u zadacima koji su testirali njihovu sposobnost praćenja objekata koji se kreću, već su i brže napredovali. Njihov mozak je veštiji u procesuiranju dinamičnih vizuelnih scena, što znači da su u stanju da bolje sagledaju i predvide pokrete u svetu oko sebe.
Ova sposobnost može se koristiti za poboljšanje treninga sportista, ali i za određivanje najboljeg trenutka za njihov povratak na teren nakon povrede. Profesor Džoselin Faubert, autor studije, naglašava da praćenje efikasnosti procesuiranja vizuelnih informacija kod sportista može sprečiti njihov prerani povratak u igru, čime bi se izbegle potencijalno opasne situacije.
2. Mišićna memorija
Akrobatski sportisti, poput gimnastičara i skakača u vodu, poznati su po svojoj sposobnosti da izvode složene sekvence pokreta bez svesnog razmišljanja – fenomen poznat kao mišićna memorija. U osnovi ovog procesa leži način na koji mozak planira i koordinira pokrete.
Studija iz 2023. godine objavljena u The Journal of Neuroscience pokazuje da mozak na početku razdvaja sekvencu i tajming pokreta, ali kroz trening ove komponente postaju integrisane u jednu neprekinutu aktivnost. Ovaj proces uključuje mrežu neurona u kori velikog mozga, koja reguliše pokret.
Mišićna memorija je ono što omogućava sportistima da izvode izuzetno brze i precizne pokrete čak i pod pritiskom, poput zakucavanja u košarci ili izvođenja složenih gimnastičkih rutina.
3. Sposobnost predikcije
U sportovima kao što je bejzbol, predikcija je ključna. Kada bacač baci loptu, udarač mora brzo odlučiti o njenoj sudbini – da li će ući u zonu za udarac i kojom brzinom će stići. Studija iz 2022. godine objavljena u Cerebral Cortex otkriva da se moždana aktivnost menja u zavisnosti od predikcije koju udarač pravi.
Konkretno, neuroni u levoj ventralnoj ekstrastrijarnoj kori reaguje u skladu sa očekivanjima udarača. Ova regija mozga povezuje vizuelne znakove o pokretima bacača sa mogućom putanjom lopte, što omogućava udaraču da brzo i precizno reaguje.
Strukturalne promene u mozgu su takođe primećene kod profesionalnih skakača u vodu, koji imaju deblji superiorni temporalni sulkus (STS) u poređenju sa početnicima. Ova oblast mozga pomaže u percepciji pokreta drugih ljudi, što je ključno za učenje kroz posmatranje.
4. Ravnoteža i propriocepcija
Propriocepcija je sposobnost tela da percipira svoj položaj u prostoru, odnosno, sposobnost da bez gledanja zna gde se njegovi delovi nalaze i kako se kreću. Ova sposobnost omogućava nam da precizno kontrolišemo pokrete i održavamo ravnotežu bez potrebe za vizuelnim nadzorom svakog pokreta.
Propriocepcija se oslanja na senzore u mišićima, tetivama i zglobovima, koji šalju informacije mozgu o položaju i kretanju tela. Na primer, kada zatvorimo oči i podignemo ruku, propriocepcija nam omogućava da znamo gde se ruka nalazi u prostoru, bez potrebe da je vidimo.
Gimnastičari i drugi akrobatski sportisti imaju izvanredne proprioceptivne veštine, koje im omogućavaju da precizno kontrolišu pokrete svog tela u prostoru. Mreža neurona u malom mozgu omogućava im da brzo isprave greške u vazduhu ili održe ravnotežu na spravi kada nešto pođe po zlu.
Ova sposobnost nije uvek savršena. Na primer, tokom Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine, poznata američka gimnastičarka Simon Bajls doživela je "twisties", stanje u kojem je izgubila orijentaciju u vazduhu, što je moglo imati ozbiljne posledice po njeno zdravlje.
5. Fokus i kognitivna fleksibilnost
Sportisti često moraju da brzo preusmere svoju pažnju i pređu sa jedne vrste razmišljanja na drugu. Na primer, fudbaler koji dribla loptu može naglo da promeni smer kada mu priđe protivnički igrač. Ove kognitivne veštine nisu ograničene samo na sportski teren, već se prenose i na svakodnevne aktivnosti.
Studija iz 2022. godine objavljena u International Journal of Sport and Exercise Psychology pokazuje da sportisti, posebno oni koji treniraju timske sportove koji zahtevaju aerobni ili visokointenzivni intervalni trening, imaju značajno poboljšane veštine kognitivne fleksibilnosti i raspodele pažnje u poređenju sa osobama koje nisu sportisti.
Naučnici još uvek ne znaju tačno zašto sportski trening tako utiče na kognitivne sposobnosti. Da bi se to utvrdilo, potrebne su dugoročne studije ili kontrolisani eksperimenti, što bi bilo teško izvesti zbog etičkih problema.
6. Otpornost mozga na starenje
Kognitivne prednosti sportskog treninga mogu trajati tokom celog života. Kanadska atletičarka Olga Kotelko, koja je preminula 2014. godine u 95. godini, bila je primer kako sportski trening može očuvati moždanu funkciju u starosti.
Pre nego što je umrla, naučnici su proučavali njen mozak i otkrili da je njena "bela masa" — neuronske veze u različitim delovima mozga — bila zapanjujuće očuvana, kao kod osoba koje su tri decenije mlađe. Olga je takođe bila brža u odgovaranju na kognitivne zadatke i imala je bolju memoriju u poređenju sa drugim osobama u njenim godinama.
Iako su rezultati kod Olge izuzetni, nije svaki sport povezan sa dugovečnošću i mentalnom oštrinom. Naučnici još uvek istražuju koje sportske aktivnosti donose najveće koristi po pitanju očuvanja moždane funkcije tokom starenja.
Sportski trening nije samo fizički napor, on oblikuje i mozak na izuzetne načine. Od poboljšanja vizuelne percepcije i mišićne memorije do očuvanja kognitivnih funkcija tokom starenja, mozak sportista se prilagođava kako bi ispunio zahteve discipline. Razumevanje ovih promena može pomoći u razvoju još efikasnijih trening metoda i boljeg planiranja povratka sportista na teren nakon povreda.
(Telegraf Nauka/LiceScience)
Povezane vesti
Konji mogu da planiraju i prave strategiju, pokazalo istraživanje
Simbioza ljudi i mašina je put ka revoluciji u tehnologiji, tvrde u švajcarskom startapu
Zašto bi povezivanje sa našim „gerbilskim mozgom“ moglo pomoći mašinama da bolje čuju
Za one koji govore više jezika ima nešto specijalno u vezi sa maternjim jezikom
Video: Prirodnjački muzej dobija svoju zgradu posle 130 godina
Nauka Telegraf zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
