Kako je ovaj narod postao najviši na svetu? Deca su im odjednom sve niža: Na kom mestu je Srbija?

Foto: Shutterstock/New Africa

Kroz veći deo ljudske istorije visina je bila relativno stabilna – sve do početka 19. veka prosečna visina u Evropi bila je između 165 i 170 centimetara. Međutim, tokom poslednjih 200 godina to se promenilo. Ta promena je najvidljivija na primeru Holanđana – njihova prosečna visina je skočila sa 166 centimetara 1810. do 184 centimetara danas, pa su danas najviši na svetu.

Istraživači Kristina Tompson sa Univerziteta Vageningen i Bjorn Kvanđer sa Univerziteta Radbod analizirali su za The Conversation tu promenu, ali su primetili i jednu neobičnu pojavu – da su sada deca niža od roditelja.

Preporučujemo

- Dok genetika bez sumnje ima vodeću ulogu u određivanju visine pojedinca, ova ogromna promena u populaciji ne može da se objasni samo evolucijom: da je to slučaj, promena u visini bi se dešavala tokom mnogo dužeg vremenskog perioda. Međutim, poslednjih 200 godina, Holanđani su, kao i uglavnom ostatak sveta, doživeli veliko poboljšanje u životnom standardu, od smanjen smrtnosti i manje infektivnih bolesti, pa do većeg pristupa kvalitetnoj hrani. Ovaj rapidni skok zato pokazuje jasnu vezu između okruženja i zdravije, više populacije navode naučnici.

Visinu i zdravlje pokreću slični faktori tokom razvoja, a najvažniji je hrana kao pogonsko gorivo. Međutim, postoje faktori poput bolesti, stresa i teškog fizičkog rata koji uprkos hrani mogu da dovedu do niže populacije, dodaju.

- Nedavna istraživanja pokazala su da dugotrajna bolest može da utiče na rast u Holandiji 19 veka, dok su neki kratki periodi bolesti možda ubrzavali rast. Razlog za to je što manje opasna bolest pojačava imunosistem. Osim toga, osobe koje rano izgube majku su niže od drugih, dok rana smrt oca nema nikakav uticaj – navode Tompsonova i Kvanđer.

Iako se istraživanje zasnivalo na proučavanju prošlosti, ono ima uticaja i na sadašnjost.

- Trenutno, Svetska zdravstvena organizacija skuplja podatke o deci i njihovoj visini. U Holandiji, deca su sada niža od svojih roditelja, ali nije jasno šta dovodi do smanjenja džinova modernog sveta. To dovodi do ozbiljnih pitanja: Da li je kvalitet ishrane opao? Da li gojaznost dece zaustavlja njihov rast? Razumevanje zašto stanovništvo raste ili se smanjuje može da nam pomogne da shvatimo zdravlje na nacionalnom, a ne samo na individualnom nivou – naveli su istraživači.

Prema podacima sajta World Population Review, koji su korišćeni za analizu, Holanđani su najviši na svetu sa prosečnom visinom od 183,78 centimetara, a slede Crnogorci sa 183,3, Estonci sa 182,79, stanovnici Bosne i Hercegovine sa 182,47 i Islanđani sa 182,1. Kada je reč o prosečnoj visini, Srbija je na 13. mestu sa 180,74 centimetra, tik iza Hrvata i Slovenaca. Zanimljivo je da kada je reč o visini žena, Holanđanke su na prvom mestu sa 170,36 cm, a slede Crnogorke sa 169,96, Dankinje sa 169,47, Islanđanke sa 168,91 i Letonke sa 168,81. Srpkinje su na sedmom mestu sa visinom od 168,29 centimetara.

(Telegraf Nauka / The Conversation)