Zašto političari sve manje shvataju obične ljude? Evo šta o tome kažu filozofi

Foto: Shutterstock/Roman Samborskyi

U izbornim kampanjama 2024. lideri partija dali su sve od sebe da se predstave kao neko ko razume muke običnih ljudi zbog poskupljenja, ali više ne deluju ubedljivo. Razlog za to je što moć i status koji imaju ometaju njihovu sposobnost da shvate druge i razumeju njihove živote, pokazalo je istraživanje u socijalnom razumevanju, piše za The Conversation dr Ema Oterski, nastavnik filozofije Triniti koledža u Dablinu.

Kako navodi, u Velikoj Britaniji političari imaju viši status od ljudi koje predstavljaju, a taj status može biti barijera za empatiju.

Preporučujemo

- Jedno oruđe koje ljudi imaju je sposobnost da tumače tuđe ponašanje u zavisnosti od njihovih psiholoških stanja (namera, verovanja, želja, emocija, raspoloženja…) Filozofi ovo svakodnevno razumevanje ljudi iz okruženja nazivaju „folk psihologijom“. Ali da li svi imamo istu folk psihologiju? Postoje kulturološke razlike u tome kako neko razume događaje. Neke kulture su više individualističke, pa ljudi u njima veruju da drugi imaju više kontrole nad događajima oko sebe. Ali čini se da i pozicija u određenoj kulturi ima uticaja. Ljudi sa visokim društvenim statusom imaju manje šanse da shvate događaje u kontekstu u kojem se dešavaju. Ukratko, manja je mogućnost da će ljude sa problemima da vide kao žrtve okolnosti – navela je Oterski.

Ona dodaje da u jednoj studiji otkriveno da ljudi sa nižim socijalnim statusom smatraju spoljne faktore važnijim za, na primer, zarazu HIV-om, gojaznost ili izbor škole od samih odluka. Za razliku od njih, osobe višeg socijalnog statusa imaju tendenciju da misle da je svako odgovoran za to što mu se dešava.

- Trebalo bi da je dobar političar sposoban da donosi dobre odluke u ime drugih. Zato je važno da se razume kako doživljava svet. Imajući u vidu da su političari po definiciji moćni, i uglavnom višeg statusa, verovatno više veruju u trud nego u okolnosti. Nažalost, čini se da moć zaista može da udari u glavu – navela je Ema Oterski.

(Telegraf Nauka / The Conversation)